To je nepokretni praznik i svake godine se obeležava 19. avgusta. Pada uvek u vreme Gospojinskog posta, pa su zato posne i pravoslavne trpeze. U narodu se kaže da od tog dana priroda počinje da se menja – vrućine polako popuštaju, noći postaju hladnije, reka je sve hladnija, a lišće počinje da žuti i opada. Prema rasprostranjenom verovanju, na Preobraženje ne valja preko dana spavati, jer ko tog dana odspava, preobraziće se, pa će cele godine biti pospan, a smatra se i da na ovaj praznik nije dobro plakati jer će taj plač preći u naviku. Veliki broj pravoslavnih hramova u Srbiji posvećen je ovom prazniku, a među njima su najpoznatije crkve Preobraženja u Beogradu, Pančevu, Sokobanji, Smederevskoj Palanci i preobraženjski manastir u Ovčarsko-kablarskoj klisuri, srpskoj Svetoj Gori.