FOTO: Pixabay/ilustracija

Procene su da se svaka treća ili četvrta mlada osoba u toj zemlji bar jednom u životu namerno sama povredila da bi se lakše nosila sa teškim životnim situacijama, osećajima i iskustvima. 

"Samopovređivanje je najčešće poziv u pomoć, a ne izraz želje za suicidom", kaže autorka digitalne knjige "Samopovređivanje kod adolescenata" i nastavnica u Medicinskoj školi u Puli Kristina Majer Čekada, prenosi Hina.

Ona objašnjava da namerno samopovređivanje i nanošenje bola bez suicidalne namere uključuje rezanje, grebanje i paljenje kože, grizenje, udaranje sebe ili udaranje o zid, sprečavanje ranama da zarastu i uzimanje manjih, netoksičnih doza otrovnih supstanci.

"Istraživanja pokazuju da je između 10 i 40 odsto mladih osoba bar jednom u životu nanelo samo sebi povrede, a pretpostavlja se da je brojka veća jer mnogi to kriju. Rezultati istraživanja iz 2023. među zagrebačkim srednjoškolcima ukazuju da se u samo pet godina samopovređivanje srednjoškolaca povećalo gotovo za 50 odsto", kazala je Čekada.

Ona je dodala da je potpuno jasno da je na to povećanje uticala pandemija kovida. 

Specijalista adolescentske psihijatrije u pulskoj bolnici Ivica Šain kaže da samopovređivanje nije specifična dijagnoza, nego uvek dolazi u sklopu nekih drugih poremećaja. On objašnjava da je adolescencija osetljivo razdoblje u kojem mladi često prolaze kroz krizu identiteta, polne i druge pripadnosti, što može da dovede do povećane anksioznosti.

  "U pokušaju da se nose sa tim osećajima, neki adolescenti pribegavaju samopovređivanju kao načinu privremenog olakšanja, iako je to nezdrav mehanizam suočavanja", kaže Šain.

On poručuje da lečenje adolescenata koji se samopovređuju najčešće uključuje individualnu ili grupnu psihoterapiju, a ključni preduslov za uspeh je uspostavljanje odnosa poverenja.

Izvor: Tanjug