U selu Grebenac, u opštini Bela Crkva, obeležena je godišnjica rada Udruženja žena „Grebenački miraz“.Manifestacija pod nazivom „Narodna nošnja – identitet jednog naroda“ okupila je ljubitelje tradicije, podsećajući sve prisutne na važnost očuvanja narodnih običaja i multikulturalnog duha koji krasi ovu sredinu, istakla je Aleksandra Popa, predsednica Udruženja “Grebenački miraz”.

- Radujemo se lepoj saradnji jer samo zajedno radimo lepe stvari a sa ciljem da promovšemom našu tradicionalnu nošnju i kulturu. Danas smo imale priliku da slušamo dva etnologa,Danijelu Popov Brbulov i Ivanu Ristić Hubert koje su nam održale predavanje o srpskoj i rumunskoj tradicionalnoj nošnji. U sali Doma kulture imačemo i jedan program sa gostima iz Rumunije i nadamo se lepom druženju i lepoj prijateljskoj večeri, istakla je Popa.

Manifestaciju „Narodna nošnja – identitet jednog naroda“ podržali su Opština Bela Crkva i Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Sve prisutne je pozdravila je generalni konzul Rumunije u Vršcu Anka Korfu.

- Svaki deo nošnje je izrađen sa puno pažnje i ljubavi, bilo da je to košulja, prsluk ili kecelja, ako što su nam objasnili predavači večeras. Zahvaljujem se organizoatorima ovog događaja, kao i deci koja su danas ponosno nosila nordne nošnje. Još jednom čestitam svima na ovoj lepoj organizaciji, rekla je Anka Korfu.

U okviru manifestacije „Narodna nošnja – identitet jednog naroda“ upriličena je izložba različitih narodnih nošnji. Etnolog Danijela Barbulov Popov govorila je o rumunskoj narodnoj nošnji, a kustos Muzeja u Beloj Crkvi Ivana Ristić Hubert prezentovala je srpsku banatsku narodnu nošnju.

- Što se tiče ornamentalnih kompozicija, na narodnoj nošnji zastupljeni su i geometriski motive kao i floralni. Muška nošnja se ne razlikuje toliko kada pričamo o banatskoj erdeljskoj i oltenskoj nošnji. Tu su manje razlike. Muška nošnja se sastoji od košulje koja može biti duža ili kraća, od čakšira i pojasa koji može da bude kožni ili pleteni i preko se nosio prsluk koji je bio od vuke i koji je bio ukrašen različitim arabeskama, rekla je Popov. 

- Možemo razlikovati neki raniji period kada su se slabije ukrašavale i bile od grubljeg i lioeg materijala i nošnje nekog novijeg perioda kada se nošnja sve više ukrašava i kada su finiji materijali u pitanju. Kod muške narodne nošnje karakteristični su guberaši tačnije široki šeširi koji su se nosila leti. To su šeširi koji su imali kratku kapu i veliki obod što je zaista bila karakteristika za ovaj kraj. Nošnja je bila jednostavna, napravljena od košulja i gaća a u hladnijem vremenu nosile su se i čakšire a što se tiče obuće kod muškaraca, nosily su se opanci i bojci i kasnije čizme. Ženska nošnja je ovde najkarakterističnija po zlatnim kapama, poznatim ćulama koje su ovde veoma bile urašavane i to zlatovezom sa biljnim motivima i takođe se razlikuje nošnja po materijalima u timskom i letnjem periodu. Sastoji se od oplećka i skuta koje su običnop bile od belog pamuka ili nekog grubljeg materijala, istakla je Ivana Ristić Hubert.

U programu učestvovali su KUD „Vukomir Vidić Uča“ iz Kusića i KUD „Đorđe Maletić“ koja su prikazala lepotu srpske narodne nošnje i KUD „Đorđe Košbuk“ iz Grebenca sa prikazom specifičnosti rumunske narodne nošnje. Narodna nošnja zauzima istaknuto mesto u kulturi i tradiciji svakog naroda. Njena uloga kroz istoriju je veoma bitna kao simbol etničkog identiteta, a ističe se i po likovnim i estetskim vrednostima.

Iste večeri u sali KUD „Đorđe Košbuk“ KUD iz Rumunije „Junii Timišului“ održalo je kulturno umetnički program uz podršku Županije Timiš.