Studija je obuhvatila 12 velikih evropskih gradova odabranih zbog veličine, lokacije i prethodno izdatih upozorenja na vrućinu među kojima su Madrid, Barselona, Lisabon, Pariz, London, Frankfurt, Milano, Rim, Sasari, Atina, Budimpešta i Zagreb. Agencija Efe prenosi da je prema procenama približno 2.300 ljudi u ovim gradovima umrlo zbog visokih temperatura. Procenjuje se i da bi, da se klima nije zagrejala zbog sagorevanja fosilnih goriva, bilo oko 1.500 manje smrtnih slučajeva, što znači da su klimatske promene odgovorne za 65 odsto "viška" smrtnih slučajeva.

"Ova studija pokazuje zašto su toplotni talasi poznati kao tihe ubice. Iako su neki smrtni slučajevi prijavljeni u Španiji, Francuskoj i Italiji, procenjuje se da je još hiljade umrlo od vrelih temperatura, a njihove smrti neće biti zabeležene kao smrti povezane sa vrućinom", rekao je Malkolm Mistri, vanredni profesor u Londonskoj školi za higijenu i tropsku medicinu.

Napominje se da je veći broj preminuo od vrućine u Barseloni nego u Madridu, iako je u španskoj prestonici zabeležen značajno veći porast temperature.Naučnici smatraju da je razlog za to što veći broj ljudi u Barseloni živi u jednočlanom domaćinstvu, zbog čega su ti ljudi "ranjiviji", piše španska agencija.

U studiji se dodaje da su ljudi stariji od 65 godina činili 88 odsto smrtnih slučajeva povezanih sa klimatskim promenama, a da su ljudi sa postojećim zdravstvenim stanjima najviše izloženi riziku od prerane smrti tokom toplotnih talasa.

Izvor: Tanjug