Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Cveti, dan kada je Isus Hristos, ušao u Jerusalim.

    Cveti se uvek slave u poslednju nedelju pred Vaskrs, šeste sedmice Velikog posta, dan nakon Lazareve subote.

    Praznične liturgije služe se u slavu Spasitelja, koji je svesno išao u susret stradanjima, pa se naredna sedmica, koja prethodi prazniku Vaskrsenja, naziva Strasna ili Stradalna nedelja.

    Ovi dani Stradanja Hristovog su i poslednji dani višenedeljnog Velikog ili Časnog posta, za sve pravoslavne vernike koji su se odlučili na ovaj podvig.

    Prema hrišćanskom predanju, Hristos je, praćen svojim učenicima, krenuo iz Vitanije u Jerusalim.

    Glas o dolasku Spasitelja i vaskrsenju Lazara Četvorodnevnog brzo se širio, pa su mu se na putu mnogi pridružili.

    Na ulazu u Svetu zemlju narod ga je dočekao prostirući haljine na put kojim će proći. Mašući granama palme u znak dobrodošlice Spasitelju koji ide u susret voljnim stradanjima, narod je uzvikivao "Osana (slava) sinu Davidovu".

    Praznik Cveti ustanovljen je još od prvih hrišćanskih vremena, a svečano se proslavlja od trećeg veka nove ere.

    U Srbiji su Cveti i narodni praznik. Na Cvetnu nedelju 1815. Miloš Obrenović, vođa Drugog srpskog ustanka, digao je narod u borbu protiv turske vlasti.

    Događaj Hristovog ulaska u Jerusalim na ikoni se predstavlja tako što Hristos jaše na magaretu, koga prate učenici, a narod prostire svoje haljine i baca grančice na put.

    Na Cveti devojke i deca odlaze u polja i beru cveće koje se ne unosi u kuću, već ostavlja u posudi sa vodom da prenoće u dvorištu.

    Nekada je bio običaj da se na Cveti šeta okićen cvećem, vrbova grančica se koristila "za brz napredak", dren "za snagu i zdravlje", a devojke su se kitile ljubičicama koje simbolišu privlačnost.

    Praznik Cveti ustanovljen je još od prvih hrišćanskih vremena, a svečano se proslavlja od trećeg veka.