Vojvođanski klub je osnovan 1992. godine u Novom Sadu, za prvog predsednika izabran je Stanimir Lazić. Kako su naveli, osnovan je sa ciljem da se „građankama i građanima Vojvodine, vrate oduzeta ustavna prava”.

Sve ove tri decenije delovanja, jedan od ključnih stubova delovanja ove organizacije biće glorifikacija zloglasnog Ustava iz 1974. godine. Dobro nam je poznata intencija iz pomenutog ustava, koja se ogleda u rastakanju Srbije, kroz otcepljenje njenih pokrajina.

„Vojvođansko pitanje od osam konstituenata bivše SFRJ ostalo je jedino nezavršeno, ono je i dalje otvoreno”, rečenica koja se često mogla pročitati u pamfletima ovog kluba. Pitamo Vas, da li je potrebna jača potvrda da je reč o nepatvorenom separatizmu?

U radu ove marginalne, ali nadasve organizacije sa opasnim stavovima i idejama svoj „doprinos” dali su: Živan Berisavljević, Branislava Kostić, Stanimir Lazić, Đorđe Subotić, Duško Radosavljević, Milivoje Bešlin, Dinko Gruhonjić, Dimitrije Boarov, Radivoje Jovović, Miroslav Ilić i drugi.

Poslednja dvojica navedenih, sede u aktuelnom sazivu pokrajinske skupštine, ispred Pokreta slobodnih građana. Važnije od svega jeste, što od separatističkih ideja nisu odstupili ni za jotu.

Dinko Gruhonjić, poznat je nadaleko sa po svojim srbofobičnim izjavama, kao i hvalospevom i uporedbom sa ustaškim zlikovcem iz Jasenovca Dinkom Šakićem.

Upravo ovih meseci, na sve znane načine, uz pomoć raznih kontakata, iz inostranstva pokušava da sprovede obojenu revoluciju u Srbiji. Dinkov recept je sledeći: destabilizacija Srbije, dolazak na vlast bez izbora, a vrhunac svega otcepiti Vojvodinu od Srbije!

Pre nešto više od 10 godina za vid udruživanja upotrebili su naziv Vojvođanski front, na čijoj obnovi je dugo pre toga brižljivo radio Živan Berisavljević. Naziv po jednoj neuspešnoj, a duboko kompromitovanoj političkoj organizaciji Dušana Boškovića pred Drugi svetski rat.

Vojvođanski front u doba Kraljevine Jugoslavije bio je sasvim marginalno udruženje kojim je Dušan Bošković, kao agent Vlatka Mačeka, a vodeći Srbi sa područja Vojvodine su osudili takav vid separatizma.

Vojvođanski klub je okupio predstavnike autonomaških stranaka i NVO koji su usvojili proglas pod imenom „Deklaracija o ujedinjenju Vojvodine i Srbije u Saveznu Republiku Srbiju”. Da nije tužno i jako opasno, bilo bi smešno!

Vojvođanski klub je 2014. godine potpisao saradnju sa Demokratskom strankom, koja je takođe baštinila ideju podrivanja seperatizma u severnoj pokrajini. O čemu govori i sam Statut AP Vojvodine, usvojen za vreme Bojana Pajtića, koji je proglašen neustavnim.