Boravak u prirodi je lek i za dušu i za telo ali je ove godine povećan broj krpelja koji vrebaju kako iz trave tako i sa drveća. Doktorka Tanja Todorović lekar u Zavodu za javno zdravlje Pančeva da nije svaki krpelj zaražen i objašnjava kako da se ponašamo ukolko se ipak zakači na neki deo tela.

Skoro da nema noći u Hitnoj pomoći da sugrađani  ne potraže pomoć jer im se krpelj zakačio na neki deo tela.Važno je da stručno lice izvadi krpelja u celini ali doktorka Tanja Todorović iz Zavoda za javno zdravlja ističe da treba boraviti u prirodi ali je sigurnije ako su zelene površine košene .Ne treba zaboraviti da nisu svi krpelji zaraženi Lajmskom bolest dodaje ona .

Ta predliciona mesta gde krpelj najviše voli da se zakači je iza ušiju  oko vrata te mekane površine,oko lakatne jame, kolena prepone gde je mekano gde oni lako mogu da se zakače. Ukolko vidimo da se krpelj zakačio nije ništa strašno , nije svaki krpelj zaražen svaki treći četvrti i neće svaki biti rizik da prenese lajmsku bolest važno je da stručna osoba ukloni krpelja sternim priborom i da svaka osoba dobije informaciju šta dalje da radi.

Pogrešno je mesto gde se zakačio krpelj prelivati benzinom, uljem ,alkoholom u želji da se on omami , postiže se kontraproduktivan efekat jer on sve dublje ulazi pod kožu.

Pratiti to mesto na koži i pratiti da li će sae javiti crvenilo izgleda kao creveni prsten koji se polako širi ukolko to nađemo na koži sigurni smo da je to prvi stadijum lajmske bolesti.Trba dobiti terapiju kako bi se sprečio nastanak drugog i trećeg stadijuma bolesti  kardiovaskularnih i drugih koji su komplikovanije za lečenje

Pre odlaska u prirodu treba obući svetlu odeću i namazati se preparatima koji odbijaju insekte. A posle dolaska kući tuširanje i pregledati se da se krpelj nije slučajno zakačio.