Foto:spc.rs

Arhangel Mihailo predstavljen je kako u svojoj desnoj ruci drži koplje kojim potire Lucifera, a u levoj palmovu grančicu, a smatra se čuvarem vere pravoslavne i borcem protiv jeresi. Anđeli su duhovna, bestelesna bića, koji izvršavaju Božju promisao, ima ih mnogo i prema hijerarhiji podeljeni su u devet rangova ili činova. Najviši među anđelima su sedmorica arhanđela, među kojima je Mihailo, koji ima još i titulu arhistratiga, po kojem je ovaj praznik dobio ime. U strogoj anđeoskoj hijerarhiji, gde vlada savršena jednodušnost u poslušnosti nižih činova višim, za vojvodu je izabran arhangel Mihailo, jer je svojim delovanjem spasao mnoge anđele otpale od Boga, koje je Lucifer povukao sa sobom u propast. Uvek se javljao na mestima na kojima se javljala i Bogorodica, tako da predstavlja nebesku silu i zaštitu na zemlji. Sabor Svetog Arhangela Mihaila upisan je u crkvenom kalendaru crvenim slovom i veoma je poštovan među pravoslavnim hrišćanima. Obeležava se 21. novembra po gregorijanskog kalendaru (8. novembra po julijanskom) u znak sećanja na jednog od anđela koji su se sa vojskom svih anđela suprotstavili silama zla. Na ikonama se arhanđeo Mihailo predstavlja sa krilima, u vojvodskoj odeždi, sa mačem u jednoj i kantarom u drugoj ruci, jer prema narodnom verovanju, on u času smrti uzima ljudsku dušu. Postoji verovanje i običaj kod mnogih hrišćana koji slave Svetog Mihaila da se, pošto ga smatraju živim svetiteljem, ne sprema žito, što je neopravdano i netačno. Neophodno je pripremiti žito za slavu, jer se žito priprema za duše predaka, a ne za dušu sveca, koji je pred Bogom živ. Aranđelovdan je jedna od najčešče srpskih slava, a da li će trpeza biti posna ili mrsna, zavisi od toga na koji dan pada. Ukoliko pada u sredu ili petak, onda se sprema posna trpeza. Aranđelovdan je slava manastira Grabovac i zaštitnik loze Nemanjića.