FOTO: RTV Pančevo

On je kazao da su juče ponovo aktivirana određena žarišta u centralnom delu Deliblatske peščare i da je požar gašen i iz vazduha i sa zemlje.
    ''Kompletna opožarena površina i dalje se gasi i poliva vodom. Dežurstva su 24 časa, prema izveštajima MUP-a broj angažovanih ljudi se kreće od 350 do 500, u zavisnosti od potreba'', rekao je Marinković za TV Prva.

    Dodao je da je u svakom trenutku u Deliblatskoj peščari angažovano između 80 i 120 zaposlenih "Vojvodinašuma" i da dežuraju 24 časa.

    Marinković je kazao da su ekipe ''Vojvodinašuma'' angažovane na proširivanju "proseka" ili ''pruga'' što je, kako je kazao, urađeno kada je požar počeo da se gasi i da je to spasilo naselja jer su usporili širenje požara.

 
     ''Na taj način smo pomogli vatrogascima da mogu da odbrane naselja. To su pruge i proseci širine između 50 i 120 metara, potpuno neuobičajeno, to je interventno i hitno smo radili. Inače, redovne protivpožarne pruge su širine od 6 do 10, najviše 20 metara. Intenzitet i jačina požara je tolika da i te pruge nisu bile dovoljne, dakle požar je prebacivao i te pruge su probijene'', rekao je Marinković.

    Govoreći o uslovima koji otežavaju gašenje požara, Marinković je kazao da je veoma otežano kretanje jer se radi o peščanim dinama, kao i da je temperatura peska izrazito visoka. 

    ''Gorivi materijal, odnosno vegetacija, koja je izuzetno suva zbog ovih vremenskih uslova, otežava stvari. Vetar i ruža vetrova koji nikada ne prestaju na Deliblatskoj peščari, sve to utiče na otežano gašenje požara. Vetrovi su veći od osam metara u sekundi jaki vetrovi i to izaziva požarne oluje koje ne možete da zaustavite'', rekao je Marinković.

    Na pitanje koliko je hektara šume do sada izgorelo u Deliblatskoj peščari, Marinković je rekao da trenutno dobijaju podatke samo iz satelitskih snimaka koji, kako je pojasnio, ne mogu precizno da izmere površinu zbog dima.

    Naveo je da je pre desetak dana procena bila da je izgorelo više od 3.500 hektara šuma, ali da je sada ta površina značajno veća.
    Marinković je rekao da će, kada požar bude ugašen, bespilotne letelice precizno snimiti teren i da će biti mapirane zone zaštite, a da će nakon toga početi sanacija terena.

     Dodao je da će stepski pašnjaci brzo da se obnove zato što imaju duboko korenje koje požar nije mogao da ošteti, a da će lipa i bagrem da se obnove za nekoliko godina, dok će najveći izazov biti borova šuma. 

    ''Tu ćemo raditi supstituciju, menjaćemo te vrste, pravićemo mešovite sastojine. Tamo gde možemo, ostavićemo i neke segmente bora, ali bor nećemo više pošumljavati, jer je strateški cilj da se on menja zato što je vrsta visokog rizika od požara'', rekao je Marinković.