FOTO: TANJUG

Prethodnih dana, usled izrazito loše i kritične hidrološke situacije na reci Dunavu, koja je direktno prouzrokovala negativne efekte i na bačkom delu Hidrosistema Dunav–Tisa–Dunav, u medijima se pojavilo više objava različitih „stručnjaka za sve“, koji su odjednom postali i „eksperti za vodne resurse“.
U tim objavama se konstantno ističe da JVP „Vode Vojvodine“ navodno ništa nije radilo na pripremama za klimatske promene i borbi protiv suša, kao i da su potpuno nespremno dočekali ovogodišnji rekordno nizak nivo Dunava.

Saopštenje JVP ‘’Vode Vojvodine’’ prenosimo u celosti:
Od 1876. godine, kada je započeto sistematsko merenje nivoa Dunava, ovakva hidrološka situacija nije zabeležena i sa punim razlogom može se nazvati istorijskom.

Zato je neophodno da se građani upoznaju sa činjenicama i konkretnim merama koje su „Vode Vojvodine“ preduzimale prethodnih godina.

Crpna stanica Bezdan izgrađena je 1957. godine, sa projektovanom minimalnom kotom zahvatanja vode od -29 centimetara u odnosu na nulu vodomerne letve u Bezdanu, za sva tri instalirana agregata.

„Vode Vojvodine“ su pre desetak godina ugovorile i ishodovale projektnu dokumentaciju za obnovu građevinske konstrukcije i zamenu starih agregata novim, većeg kapaciteta, koji bi imali mogućnost zahvatanja vode do kote -100 centimetara u odnosu na nulu vodomerne letve u Bezdanu.

Projektnu dokumentaciju izradio je „Energoprojekt – Hidroinženjering“ iz Beograda, kompanija sa više od 75 godina iskustva u realizaciji ovakvih, ali i znatno većih projekata.

Važno je naglasiti da određivanje minimalne kote zahvatanja vode nije bila proizvoljna odluka bilo kog direktora, rukovodioca niti zaposlenog u JVP „Vode Vojvodine“. Reč je o stručnom proračunu zasnovanom na do tada dostupnim podacima o nivoima vode u Dunavu i međunarodno priznatim metodologijama za procenu uticaja klimatskih promena.

Radovi na rekonstrukciji izuzetno su složeni. Oni podrazumevaju razbijanje armirano-betonske temeljne ploče debljine veće od jednog metra, iskop do nove, niže kote, izradu nove armirano-betonske ploče i formiranje crpilišta prema karakteristikama novih agregata većeg kapaciteta od postojećih – i sve to u veoma ograničenom prostoru postojećeg crpilišta.

„Vode Vojvodine“ su tokom prethodnih osam godina završile rekonstrukciju dva od ukupno tri agregata.

A kada se ima u vidu to da je prethodni rekordno nizak nivo Dunava, dostignut 2022. godine, iznosio -103 centimetra, jasno je da su rekonstruisani agregati bili prilagođeni i za rad u takvim uslovima.

Uporedo sa rekonstrukcijom Crpne stanice Bezdan, tokom prethodnih deset godina intenzivno se radilo na izgradnji novih regionalnih sistema za navodnjavanje.

Njihov broj povećan je sa pet, koliko ih je bilo 2016. godine, na deset u ovoj godini, dok su još dva sistema u završnoj fazi izgradnje, čime će njihov ukupan broj biti povećan na dvanaest.

Preko Abu Dabi fonda izgrađeni su novi objekti i kanali za dodatno navodnjavanje više od 100.000 hektara.

Takođe, preko Fonda za prenamenu sistema za odvodnjavanje izvedeni su radovi na 49 sistema u 25 lokalnih samouprava, čime je stvorena mogućnost za potencijalno navodnjavanje dodatnih više od 80.000 hektara.

Ova ulaganja doprinela su povećanju broja korisnika sistema za navodnjavanje, što se ogleda i u rastu naplaćenih naknada za navodnjavanje — sa 90 miliona dinara u 2016. godini na 151 milion dinara u 2025. godini.
Imajući u vidu sve veće potrebe i promene hidroloških uslova, prepoznato je da je neophodno izgraditi novu, dodatnu crpnu stanicu na području Bezdana.

Izrada projektne dokumentacije ugovorena je sa „Hidrozavodom DTD“ iz Novog Sada, koji takođe ima višedecenijsko iskustvo, duže od 75 godina, u projektovanju ovakvih objekata. Ova kompanija učestvovala je i u izradi originalnih projekata za potrebe izgradnje Hidrosistema DTD.

Kao i kod rekonstrukcije postojeće crpne stanice, određivanje kota i kapaciteta nije bila proizvoljna odluka bilo kog direktora, rukovodioca niti zaposlenog u JVP „Vode Vojvodine“, već rezultat stručnih proračuna zasnovanih na dostupnim podacima o nivoima vode i međunarodno priznatim metodologijama za procenu uticaja klimatskih promena.

Projektna dokumentacija je do sada izrađena na nivou PGD – Projekta za građevinsku dozvolu i predata je na ishodovanje dozvole neposredno pre početka ovog kritičnog perioda.

Dakle, projektnu dokumentaciju nisu izrađivale nove, neafirmisane niti tek osnovane projektantske kuće. Radili su je stručnjaci i kompanije koje iza sebe imaju decenije iskustva i brojne realizovane projekte, kako u Srbiji tako i u inostranstvu.

Definitivno se ne može reći da se JVP „Vode Vojvodine“ i Hidrosistem DTD nisu pripremali za posledice klimatskih promena i borbu protiv suše.

Ono što se trenutno dešava jeste velika prirodna katastrofa, koja se ogleda u izuzetno niskom nivou Dunava. U samo jednom padu nivo reke oborio je prethodne negativne rekorde za gotovo 70 centimetara. Na vodomernoj letvi u Bezdanu izmereno je -169 centimetara.

To je nivo vode koji je daleko ispod fizičkih i tehničkih projektnih karakteristika vodozahvata u Bezdanu i Bogojevu.

Ako smo mi iz JVP „Vode Vojvodine“, prema navodima pojedinih medijskih „eksperata za vodne resurse“, nestručni i odgovorni za trenutnu hidrološku situaciju na Dunavu u Srbiji, postavlja se jednostavno pitanje:
Kako je moguće da iste ili još teže probleme imaju Mađarska, Rumunija i Bugarska?

Da li to znači da su „Vode Vojvodine“ odgovorne i za stanje Dunava u tim državama?

Trenutno imamo situaciju u kojoj su tri nuklearne elektrane u tri različite države prinuđene da rade na minimalnim ili ispod minimalnih kapaciteta, iako u svojim zemljama obezbeđuju znatan deo proizvodnje električne energije.

Kako je moguće da tako važni objekti, čija je vrednost i strateški značaj višestruko veći od Hidrosistema DTD, ostanu bez dovoljnih količina vode.

Da li to znači da su i tamošnji stručnjaci „nesposobni“, kako se sada tvrdi za JVP „Vode Vojvodine“?

Ili je ipak vreme da shvatimo da nije sve posledica ljudskog faktora i da postoje prirodne pojave koje čovek ne može u potpunosti da kontroliše?

Trenutno smo svi pogođeni prirodnom katastrofom do sada neviđenih razmera.
U istim tim zemljama zabeležene su obustave rečnog transporta, restrikcije u snabdevanju električnom energijom, proglašenja vanrednih situacija i obustave rada pojedinih privrednih sistema.

Dakle, problem nije lokalan. On je regionalan i posledica je ekstremnih hidroloških uslova koji su pogodili čitav sliv Dunava.

I dok traju kritike, mi radimo.

Dok se po medijima piše o „nespremnosti“ i „neznanju“ ljudi koji decenijama rade u sektoru vodoprivrede, mi smo prethodnih dana danonoćno radili na pronalaženju rešenja.
I uspeli smo. Omogućeno je ponovno pokretanje jednog agregata na Crpnoj stanici Bezdan pri koti od -159 centimetara u odnosu na nulu vodomerne letve u Bezdanu. To je gotovo 60 centimetara ispod projektovanog minimalnog radnog režima.

Istovremeno, produbljujemo kanal koji dovodi vodu iz Dunava, izgradili smo zemljanu branu i na nju postavili mobilne pumpe – takozvane BAP-ove, koje prebacuju vodu iza brane. Na taj način veštački podižemo nivo vode u zoni crpne stanice i dovodimo ga u režim u kojem je moguć rad agregata.

Ponovo imamo ubacivanje sveže vode u Veliki bački kanal.

Dakle, dok drugi traže krivce, mi tražimo rešenja.

A ako ne verujete nama, pitajte građane Bezdana.

nsuzivo.rs