FOTO: RTV Pančevo

Više od tri decenije od akcije hrvatske vojske „Oluja“ sećanje onih  koji su u leto 1995.godine morali da napuste svoje  domove i dalje su živa. Među njima je i Pančevka Jelena Simić koja je  tada bila devojčica od 11 godina. Seća se tog 4. avgusta kada je u 5 sati počeo napad na njen rodni grad Knin, koji je  bio drugačiju od svih bombardovanje  tokom devedesetih. 

Ona ističe da   ipak nisu svi odlučili da sa kolonom krenu  i napuste svoje ognjište, a među njima je bila i njena baka. 

Više od trideset godina kasnije život je nastavljen na drugom mestu ali uspomene na dom koji je napustila su ostale trajne.  Godišnjica „Oluje“ za nju nije samo podsećanje na istorijski događaj već i na sudbine hiljadu ljudi koji su preko noći postali izbeglice. 

Danas kaže da  slike ih dana kada je imala srećno detinjstvo ne  blede na zavičaj koji je ostao deo njenog identiteta. Za Jelenu vreme je ublažilo bol prema  izgubljenom domu  ali ne i sećanje na njega. Jer ono što je izgubljeno ne može da se vrati, ali ono što se pamti ne može da bude zaboravljeno.  

„Oluja“  je za hiljade prognanih  porodica ostala simbol stradanja i života koji više nikada nije bio isti. Oluja je zločin koji traje, jer za ovu akciju hrvatske vojske nikada niko nije odgovarao.