FOTO: TV PANČEVO

        Čuveni srpski umetnički fotograf iz Kačareva Milovan Ćirovski organizovao je izložbu svojih fotografija u Parizu pod nazivom „Foto zapisi“ povodom 50 godina postojanja Srpskog kulturnog centra u tom gradu. Ćirovski je predstavio foto zapise koji su nastali u kulturnom centru koji između ostalog svedoče o ogromnom trudu i radu naših ljudi u Parizu, ali i celoj Francuskoj. Fotografije otkrivaju i učešće kultnih ličnosti u životu Centra, kao što su Emir Kusturica, Peter Handke, Žan-Kristof Buison, Ljuba Popović i mnogi drugi koji su pomogli u jačanju veza između Srbije i međunarodne kulturne scene.

     - "Ovo je izbor od 50 godina rada, mog ličnog, a ujedno i proslave Kulturnog centra. To je izbor od nekih desetak hiljada fotografija. Vidi se veliki napredak Kulturnog centra od samog početka do dana današnjeg. Ovo je i omaž svim direktorima i službenicima koji su radili u centru, koji su se 50 godina trudili da naspram Babura predstave našu kulturnu baštinu i kulturu Srbije, pokušali sve da budemo na kulturnoj mapi Pariza koja je vrlo teška i naporna. Oni svi ovde s ljubavlju to radili i ja smatram da su uspeli" - rekao je Ćirovski.

        I ako ne živi više u Kačarevu, citirao je stihove iz čuvene pesme. 

     - "Znate kako, ima ona pesma „Moje selo lepše od Pariza“. Ja sam uvek podeljen između Kačareva i Pariza, ovde sam duže vreme, ali srcem sam vezan za Kačarevo gde često i odlazim. Tamo mi je sve" - istakao je Ćirovski.

        Milovan Ćirovski je svojim radom obeležio istoriju Kulturnog centra u Parizu. Kao mlad se iz Kačareva uputio u prestonicu Francuske da studira fotografiju nakon čega se vratio u rodno mesto. Radio je kao fotoreporter u mnogim agencijama i novinama. Početkom 90ih godina odlučuje da svoj rad ipak nastavi u Parizu i ubrzo počinje da radi u Srpskom kulturnom centru zbog čega su i njegovi foto-zapisi deo obeležavanja 50-godišnjece istog. Reč je o periodu obeleženom ekspanzijom kulturnih projekata, izvanrednom kulturnom saradnjom i događajima koji su pomogli u oblikovanju identiteta Kulturnog centra Srbije na pariskoj sceni.

        AUTOR: ALEKSA SIMIĆ