Sopran Kalasove nazivan je “glasom dvadesetog veka“, a mit o pevačici je složen i krije misteriju koja je dovela do progresivnog opadanja njenog glasa, prenosi agencija Adnkronos. 

Više od pola veka, to se pripisivalo višestrukim faktorima kao što su  emocionalni stres, drastičan gubitak težine, prekomerno trošenje glasa, psihološki problemim, ili neželjeni efekti lekova.Italijanska studija, objavljena u časopisu “Journal of Voice“, ponudila je, međutim, drugačije kliničko tumačenje slučaja. Autori istraživanja uzrok pripisuju dermatomiozitisu, inflamatornoj bolesti koja takođe može da utiče na grkljan i respiratorne mišiće. Prema rečima autora, specijalista sa Odeljenja za otorinolaringologiju Univerzitetske bolnice u Padovi i Instituta za istoriju reumatologije, moguće objašnjenje za opadanje glasa Kalasove moglo bi da bude povezano sa ovom retkom autoimunom bolešću koja pogađa ne samo mišiće i kožu.

“Dermatomiozitis u početku može da se manifestuje i kao izolovana, ili preovlađujuća disfonija usled inflamatornog zahvatanja unutrašnjih mišića grkljana, lezija sluzokože glasnih žica ili, ređe, pareze glasnih žica“, objasnila je jedna od autora studije, Rosario Markeze-Ragona.

Kako se navodi, u slučajevima opisanim u literaturi, vokalni simptomi mogu da variraju paralelno sa aktivnošću bolesti i reakcijom na imunosupresivne terapije. 

“U slučaju Marije Kalas, identifikovali smo brojne kliničke i funkcionalne sličnosti, uključujći progresivni vokalni zamor, gubitak respiratorne podrške, teškoće u održavanju vokalne snage, i delimično poboljšanje nakon lečenja kortikosteroidima”, navela je Markeze-Ragona. 

Retrospektivna primena istorijskih i savremenih dijagnostičkih kriterijuma sugeriše da dermatomiozitis predstavlja klinički verovatnu hipotezu koja objašnjava barem deo vokalnog i fizičkog pada pevača, naveli su autori studije.

Pored istorijskog i kulturnog interesa povezanog sa Marijom Kalas, najnoviji rad skreće pažnju stručnjaka na činjenicu da perzistentna disfonija može da predstavlja ranu manifestaciju sistemskih autoimunih bolesti.

“Najvažnija klinička poruka jeste da perzistentnu ili atipičnu promuklost nikada ne treba ignorisati. U nekim slučajevima, ona može da predstavlja prvi znak sistemske bolesti i zahteva multidisciplinarnu procenu koja uključuje otorinolaringologe, logopede, neurologe i reumatologe“, zaključili su autori studije.

Izvor: Tanjug