Naučna koferencija "Rusija i srpski ratovi za oslobodjenje 1876-1878", u organizaciji Ruskog istorijskog društva Srbije otvorena je danas u Beogradu. Cilj konferencije, na kojoj učestvuju naučnici i istoričari iz Srbije, Rusije i Republike Srpske, je da se sa različitih istorijskih i naučnih tačaka gledišta osvetli ključna uloga Rusije i ruskog naroda u oslobodilačkim ratovima Srbije i Crne Gore protiv Osmanskog carstva nakon kojih je Srbija stekla medjunarodno priznatu nezavisnost.

Otvarajući konferenciju, predsednik Ruskog istorijskog društva u Srbiji Aleksandar Vulin je rekao da ako smo nešto naučili u prethodnih 300 godina onda znamo da ni jedno bitno, veliko, ni važno pitanje u istoriji srpskog naroda u tom periodu nije moglo biti rešeno bez Rusije, kao da ni jedno jedino veliko i važno pitanje srpskog naroda nije u proteklim vekovima prošlo bez otvorene i snažne, često samopogubne politike Rusije. 

"Rusija je, kao ni jedna duga velika sila, ostajala uz srpski narod čak i kad njeni interesi nisu savetovali da to i učini. Daleki i mali slovenski saveznik kakva je Srbija, koji je često donosio breme svom velikom istorijskom savezniku Rusiji, ostao je i do danas i žilav i uporan, ostao je narod koji nije dozvoljavao da mu drugi odredjuju sudbinu. Nadam se da će ova generacija biti dostojna baš takvih predaka", poručio je Vulin i dodao da je ovo trenutak u kome moramo da se zapitamo jesmo li vredni onih koji su 1876. godine izašli pred, u tom trenutku najveću modernu silu sveta Otomansko carstvo. 

"I tada i danas, pokušaji drugih velikih sila nisu bili samo da u tom večitom i neprekidnom sukobu sa Rusijom pregaze Srbiju već i da od Srbije učine saveznika u pohodu na Istok. Nikada nisu uspeli da to urade ali ne znači da će prestati da pokušavaju i da se ne nadaju da će baš ova generacija biti ta. Nikada u istoriji srpskog i ruskog naroda nije došlo do strateške i suštinske nesaglasnosti oko ni jedne bitne tačke nacionalnog programa ova dva velika i važna slovenska naroda. A svaka generacija u istoriji srpskog naroda je dočekala priliku da kaže čuveno istorijsko "NE" Rusiji i dočekala još veću priliku da joj od ruskog "DA" zavisi sam fizički opstanak. Istorija nas je naučila da je svako istorijsko "NE" Rusiji bilo istorijsko "NE" budućnosti Srbije i istorijsko "NE" koje je zapravo bilo "DA"  bezrezervno i bezuslovno politici i ucenama Zapada, a da je svako rusko istorijsko "DA" Srbiji bilo istorijsko "DA" koje je čuvalo i sačuvalo opstanak srpskog naroda", poručio je predsednik Ruskog istorijskog društva u Srbiji. 

Upitao je da li bi Srbija opstala onakva kakvu je znamo i volimo da nije bilo Rusije svih ovih vekova, i 1876. i danas, i da li bi Srbija mogla da se nada budućnosti kao slobodne i samostalne zemlje ukoliko Rusija ne opstane kao slobodna, celovita, jedinstvena, pobednička, samostalna zemlja.

"Opstanak Rusije je uvek jednako opstanku Srbije. I nije se još u istoriji desilo da se pojavila velika sila koja je strasno mrzela Rusiju a da nije mrzela Srbiju, i nije se pojavila nikada ni jedna sila, pa ni generacija u istoriji srpskog naroda koja ako nije volela Rusiju nije volela ni Srbiju. A nije se desilo jer i Srbija i Rusija jesu dva imena za zajedničke vrednosti koje nas odredjuju. Srbija i Rusija, u vremenu koje dolazi, ili će imati zajedničku budućnost ili neće imati nikoga da podseti na zejedničku prošlost. A zajednička prošlost nas obavezuje na skup vrednosti koje nas čine narodima vrednim ponavljanja", rekao je Vulin i učesnicima konferencije poželeo puno hrabrosti da ne budemo prva generacija u istoriji srpskog naroda koja neće razumeti šta znači rusko "DA".