Pored toga, 71,4 odsto mladih bilo je izvan tržišta rada, a 3,2 odsto je bilo nezaposleno i aktivno tražilo posao tokom školovanja.  Najveći procenat mladih koji istovremeno rade i školuju se zabeležen je u Holandiji 74,3 odsto, Danskoj 56,4 odsto i Nemačkoj 45,8 odsto. Nasuprot tome, najniže stope registrovane su u Rumuniji 2,4 odsto, Grčkoj šest odsto i Hrvatskoj 6,4 odsto.

Udeo mladih koji su nezaposleni, ali aktivno traže posao dok su u procesu obrazovanja, najviši je u Švedskoj 14,1 odsto, Finskoj 10 odsto i Danskoj 9,6 odsto. Nasuprot tome, Rumunija 0,6 odsto, Hrvatska, Češka i Mađarska, po 0,8 odsto, imaju manje od jedan odsto mladih koji traže posao tokom školovanja.Analiza po polu pokazuje da žene češće ostaju van tržišta rada dok se školuju, naročito u ranijim godinama. U grupi 15-19 godina, 74,4 odsto žena i 70,4 odsto muškaraca nije bilo aktivno na tržištu rada.

Kako mladi odrastaju, u grupi 20-24 godine, udeo onih van tržišta rada opada na 30,9 odsto kod žena i 24,8 odsto kod muškaraca, dok zaposlenost uz školovanje iznosi 19,6 odsto kod žena i 17 odsto kod muškaraca.  U grupi 25-29 godina, zaposlenost prilikom školovanja raste na 62 odsto kod žena i 71,9 odsto kod muškaraca, a udeo žena van tržišta rada i procesa obrazovanja iznosi 16,2 odsto kod žena i 6,9 odsto kod muškaraca, navodi se na veb stranici Evrostata.

Izvor:Tanjug