FOTO: Pixabay/ilustracija

Pre skoro devet miliona godina, divlji paradajz u Andima ukrstio se sa biljkom Etuberosum, a kroz hibridizaciju su nastale prve biljke koje će postati krompir, piše Gardijan.

Krompir je nasledio gene od "oba roditelja" što mu je omogućilo da razvije skrobne krtole, koje su ga učinile hranljivim i otpornim na zimu ili sušu, rekao je profesor Sanven Huang.

Kineski naučnici su analizirali genom krompira i otkrili da dva gena - jedan iz paradajza a drugi iz Etuberosuma, zajedno pokreću proces koji transformiše podzemne stabljike u krtole. To otkriće daje uvid u to kako hibridizacija može da stvori potpuno nove organe, pa čak i nove vrste biljaka, navode naučnici. 

Iako je krompir evoluirao iz tog hibrida, danas se uzgaja u mnogim delovima sveta, a u Andima su razvijene brojne sorte krompira. 

Krompir je dugo bio nepoznat u Evropi, a tek nakon što su ga Španci doneli u 16. veku, postao je važna namirnica zbog svoje hranljive vrednosti i sposobnosti da raste u lošim uslovima. Istraživači sada pokušavaju da stvore nove sorte krompira, pa čak i da uzgoje krtole u paradajzu koristeći ove gene, iako je sve još u fazi eksperimenta.

Izvor:Tanjug