Osam sati spavanja za odrasle osobe je najoptimalnije, a kako prenosi "Yalemedicine", nekoliko američkih studija je pokazalo da premalo, baš kao i previše sati sna podjednako negativno utiče na razvoj dijabetesa, pojavu gojaznosti ali i drugih zdravstvenih tegoba.

Stručnjaci su dokazali da su različita depresivna stanja, od akutnih pa do težih oblika u tesnoj vezi sa poremećajem spavanja. Nedostatak volje za bilo kakvom aktivnošću "tera" osobu da duže spava i beži od realnosti a što duže spava, to je inertnija i nezadovoljnija pa se depresivno stanje nastavlja i iz jednog prerasta u drugo.

Takođe, statistika pokazuje da je primarni uzrok smrtnosti na svetu nastanak srčanog oboljenja, odnosno pojava infarkta a da su oni koji skoro uvek spavaju duže od osam sati za trećinu više izloženi riziku.

Kod osoba koje previše spavaju glavobolje su učestalije jer više od osam sati sna ima negativan uticaj na neurotransmitere u mozgu, što remeti lučenje serotonina, odnosno hormona sreće. Isto tako, previše sna remeti i kognitivne procese jer odmaže koncentraciji i usvajanju novih znanja a tako i donošenju ispravnih odluka.