"Lično je Adolf Hitler izdao naređenje za bombardovanje naše prestonice, a kao prioritet u bombardovanju čak pre bilo kakvih vojnih efektiva i ciljeva postavljena je Narodna biblioteka", rekao je Selaković.

Prema njegovim rečima Aleksandar Ler, koji je predvodio taj krvav pir i taj pokušaj uništenja i naše kulture i razaranja identiteta, na svom suđenju rekao je da je Narodna biblioteka bila prioritet zato što je ta ustanova sačuvala i čuva ono što vekovima čini identitet srpskog naroda.

Ministar je istakao da je sama činjenica da se ovde okupljamo svakog 6. aprila i položimo cvet i knjigu u znak sećanja na sve one koji su stradali i izgubili svoje najmilije, ali i u znak stradanja najdragocenijih srpskih knjiga, rukopisa, spisa, vladarskih povelja, svedoči da neprijatelj u svojim namerama nije uspeo.

Uveren sam da ove ruševine i ostaci Narodne biblioteke neće još zadugo stajati ovako i da će Kosančićev venac i Beograd, Srbija i srpski narod dobiti zasluženo obeležje knjizi koju je neko ovde pokušao da ubije, identitetu koji je neko ovde pokušao da zatre i razori, rekao je ministar.

Dan sećanja na stradanje Narodne biblioteke obeležava se 6. aprila kada je počelo bombardovanje Beograda u Drugom svetskom ratu, a jedna od najstarijih i najznačajnijih ustanova kulture u našoj zemlji bila je među prvim metama nacista.

U požaru izazvanom bombardovanjem uništeno je 500.000 svezaka, oko 1.500 ćirilskih rukopisa i povelja od 12. do 17. veka, bogata kartografska i grafička zbirka, a nepovratno je nestao i knjiški fond ličnih biblioteka Vuka Karadžića, Dositeja Obradovića, Đure Daničića i Janka Šafarika.

Nova zgrada Narodne biblioteke Srbije, u kojoj se ova republička ustanova kulture nalazi i danas, otvorena je 6. aprila 1973. godine - na godišnjicu bombardovanja.