FOTO: Tanjug/ AP Photo/Delano Williams

Zajedno sa gvajanskim ministrom kulture Stivenom Džejkobsom, kralj je stao pored spomen-ploče posvećene pogubljenima kako bi prepoznao i odao počast istoriji ropstva i otpora u toj zemlji. 

Bakingemska palata je ranije naglasila da kralj “ne beži od kolonijalnog nasleđa”, ali se formalno izvinjenje i isplata odštete ne nude jer je to u skladu sa zvaničnom politikom britanske vlade, prema kojoj monarh ne može da deluje nezavisno o političkim pitanjima.

Čarls je prethodno u okviru turneje po Karibima, na Bahamima ropstvo opisao kao “veliko stradanje” i istakao da je važno otvoreno priznati istorijske nepravde. Istovremeno, karipski lideri vrše rastući pritisak na Britaniju da isplati reparacije zbog transatlantske trgovine robljem i kolonijalizma.

Tokom posete Gvajani, on je takođe pozdravio napore te zemlje da zaštiti svoje ogromne šume, istovremeno pozivajući i druge države da više vrednuju prirodu, preneo je AP.             

Britanski monarh osudio je ono što je nazvao beskrajnim krčenjem šuma, upozoravajući da to ozbiljno ugrožava budućnost  i zdravlje ljudi.

“Svi raspravljaju o tome koliko priroda vredi. Odgovor je da je ona neprocenjiva. Priroda zaista ima najbolja rešenja za sve”, rekao je on tokom sastanka sa predsednikom Irfanom Alijem u glavnom gradu Gvajane, Džordžtaunu.

 Čarls je u Gvajanu, nekadašnju britansku koloniju, stigao u četvrtak, u okviru devetodnevne turneje po Karibima. Prethodno je posetio Bahame, a kasnije bi trebalo da stigne na Antigvu, uoči sastanka šefova vlada zemalja Komonvelta koji se održava od 1. do 4. novembra.

Predsednik Ali je pohvalio Čarlsovo liderstvo u oblasti prirode, klime i životne sredine, kao i njegovu podršku strategiji razvoja sa niskom emisijom ugljenika.

Izvor: Tanjug