Foto:TV Pančevo

Neke lepe priče počinju velikim planovima, a neke – potrebom da se život, i nakon odlaska u penziju, nastavi punim plućima. U Uzdinu je, pre više od dve decenije, jedna takva ideja okupila žene koje nisu želele da dane provode same kod kuće. Iz želje za druženjem, razgovorom i novim obavezama, rodilo se Udruženje žena „Bakice“. A ono što je počelo kao susret nekoliko penzionerki, vremenom je preraslo u priču o prijateljstvu, stvaralaštvu i čuvanju nasleđa, rekla je Ana Bojer.

- Možda će biti čudno kako smo počeli, ustvari ja sam došla na ideju da osnujem udruženje, ali uvek volim da kažem da smo mi sve zajedno to uradile, pošto mi sve radimo zajedno. Kada sam otišla u penziju, bilo mi je teško da sedim, da ne idem nigde. Htela sam da imam neku obavezu. Razmišljala sam šta bih mogla da uradim jer, ako je meni bilo teško, sigurno je bilo i drugim ženama koje su bile zaposlene.“

Tako je Ana Bojer, uoči Osmog marta 2003. godine, pozvala prve članice na druženje. Prvobitni dogovor bio je jednostavan: da se sastaju jednom mesečno. Međutim, pokazalo se da je i to predugo čekanje.

- Kada smo došle drugi put, one su rekle da je mnogo da čekamo mesec dana, a da se ne sastajemo. Tako da su zavolele druženje i došle smo do zaključka da se sastajemo svakog ponedeljka.

Ponedeljak je tako postao dan za susrete, razgovore i zajedničke planove. Krug članica se širio, a sa njim su rasle i ideje. Ženama koje su volele narodnu nošnju i ručni rad pridružile su se one koje su u svojim domovima čuvale vezove, ćilime i druge predmete. Prva izložba održana je upravo u njihovim prostorijama. 

„Prva izložba nam je bila ovde, u našim prostorijama, sve su donele svoje ručne radove. Bilo je fantastično. Onda smo počele da zajedno obeležavamo Osmi mart, kasnije su nas druga udruženja pozvala da idemo i kod njih da prikažemo naše radove.“

A onda se pojavila ideja koja je u prvi mah delovala gotovo nemoguće – izložiti sto ćilima. Predlog Jove Dalea značio je veliki izazov: gde pronaći toliko ćilima i okupiti ih na jednom mestu? Ipak, članice su još jednom pokazale da zajedničkim snagama mogu mnogo više nego što se na početku čini.

- Jednom prilikom je gospodin Jova Dalea predložio da pravimo izložbu ‘Sto ćilima’ u prostorijama škole. Ja nisam to odmah htela da prihvatim, pošto nisam znala odakle da nađemo sto ćilima, ali rizikovala sam i prihvatila. Mi smo na kraju skupile preko sto ćilima. To je tako lako išlo, članice su iz ormara vadile svoje ćilime.“

Tako su „Bakice“ iz Uzdina, korak po korak, otkrivale bogatstvo koje se čuvalo u njihovim domovima, ali i ono još vrednije – snagu zajedništva. Od prvih okupljanja do izložbi koje su privlačile veliki broj posetilaca, njihova priča pokazuje da penzija ne mora da znači kraj aktivnosti, već početak jednog novog poglavlja. Danas, kada govore o svojim počecima, ne govore samo o udruženju. Govore o prijateljstvima, o idejama koje su rasle iz druženja i o nasleđu koje vredi sačuvati. 

https://youtu.be/fRyRYErqMw