Foto: SAS

Ultimativno svetsko prvenstvo u atletici održaće se prvi put od 11. do 13. septembra u Budimpešti. Pored asova na borilištima, Srbija će imati još jednog predstavnika – direktora takmičenja. Reč je o 30-godišnjem Marku Ristovu, koji je u Srpskom atletskom savezu zaposlen kao komesar za takmičenja.

Nacionalna kuća kraljice sportova ne neguje samo vrhunske sportiste već i vrhunske atletske radnike. Uprkos mladosti, on je već iskusan na ovoj funkciji. Bio je direktor Svetskog prvenstva u dvorani u Beogradu 2022, zatim Prvenstva Evrope, takođe pod krovom, u Istanbulu (Turska) 2023, a iste godine je na Svetskom prvenstvu na otvorenom, upravo u glavnom gradu Mađarske, ovaj posao obavio toliko uspešno da je izabran i za premijerno izdanje događaja koji predstoji.

Kako biste opisali posao direktora takmičenja posle zavidnog iskustva koje
imate?

"Posao direktora takmičenja definisan je i u Pravilima za atletska takmičenja", kaže Marko Ristov.

"Odskora je ta definicija proširena kako bi bolje oslikavala praksu, ali je ova uloga i dalje mnogo kompleksnija nego što je opisano u Pravilima".

Možete li malo detaljnije da objasnite svoje obaveze na velikim događajima?

"Direktor takmičenja učestvuje u planiranju i pripremi svih tehničkih detalja, a potom ima zadatak da te planove sprovede tokom samog događaja. Kada se radi o velikim takmičenjima sa visokim nivoom produkcije, posao postaje dodatno složen – pored toga što se brine o pravilnom toku takmičenja, postoji i obaveza da se događaj prikaže u najboljem svetlu na malim ekranima. Posao bih najbolje opisao kao ulogu dirigenta, a sve se zasniva na komunikaciji sa svim licima na terenu. Svaki signal za start trke, svako čekanje na nečiji skok ili hitac pod ingerencijom je direktora takmičenja. Te odluke se donose u saradnji sa drugim sektorima, ali sve informacije vezane za tok takmičenja polaze od direktora i dolaze do njega".

Da li je bilo nekih posebno zanimljivih situacija u dosadašnjem radu?

"Mislim da sa svakog takmičenja na kojem sam radio kao direktor ostane bar jedna anegdota. Moje prvo međunarodno takmičenje u ovoj ulozi bilo je u Beogradu, na Svetskom prvenstvu u dvorani. Bilo je dosta stresno, s obzirom na to da sam prvi put vodio tako masovan i kompleksan događaj, i to u kovid režimu. Međutim, to takmičenje mi je ostalo u pamćenju po fantastičnoj završnici uz svetski rekord Armanda Duplantisa".

A u inostranstvu?

"Jedno od zanimljivijih takmičenja bilo je i Evropsko prvenstvo za mlađe juniore u Jerusalimu. Pošto sam i međunarodni atletski sudija zlatnog nivoa Svetske atletike,
često sam na međunarodnoj sceni u ulozi glavnog sudije. Na to takmičenje sam otišao u toj ulozi, ali se direktor takmičenja razboleo dan pre početka, pa sam morao za manje od 24 sata da preuzmem vođenje čitavog prvenstva".

Kako je izgledao vaš put do prvog stupanja na ovu funkciju?

"Sa 10 godina sam počeo da treniram atletiku i paralelno s tim volontirao na takmičenjima u Srbiji. U jednom trenutku sam položio ispit za atletskog sudiju i od
tada sam bio redovan na gotovo svim događajima. Prilika se ukazala pred Evropsko prvenstvo u dvorani, kada sam od Srpskog atletskog saveza dobio šansu da se priključim Predragu Momiroviću u sektoru za takmičenje. To je za mene bilo veliko iskustvo, pa sam iste godine položio ispit i postao najmlađi evropski međunarodni
sudija. Nakon toga sam kroz suđenje na međunarodnim takmičenjima stekao dosta iskustva, pa sam za Svetsko prvenstvo u dvorani u Beogradu dobio poverenje Srpskog atletskog saveza da obavljam ne samo funkciju direktora takmičenja već i da rukovodim celim sektorom. Pretpostavljam da su Svetska i Evropska atletika bile zadovoljne mojim učinkom, jer sam nakon toga dobio priliku da vodim nekoliko međunarodnih takmičenja, uključujući i miting Dijamantske lige u Poljskoj, koji je te godine bio najbolje ocenjen".

Da li imate tremu pred događaj koji se prvi put održava?

"Trema postoji pred svako takmičenje. Jedna pogrešna odluka može da pokrene čitav niz problema. Međutim, pred novo Ultimativno prvenstvo uglavnom imam pozitivnu tremu, koja mi pomaže da iznesem takmičenje na najbolji mogući način. Za ovo takmičenje pripremam se više od pola godine, tako da, iako doza treme postoji, verujem da će sve biti uspešno organizovano".

Šta znači Ultimativno svetsko prvenstvo? U čemu se razlikuje od onih na koja smo navikli?

"Glavna razlika je u formatu. Ultimativno prvenstvo realizuje se kroz tri večernje sesije, a na programu su odabrane discipline za koje je utvrđeno da su trenutno najatraktivnije. Ovo će biti spektakl namenjen publici i TV formatu. Još jedna bitna razlika jeste to što nema ograničenja u broju takmičara po zemlji. Standardno ne mogu da učestvuju više od tri ili, eventualno, četiri takmičara iz iste države. Takođe, ukupan broj takmičara po disciplini znatno je manji, jer se sve discipline, osim trka do 400 metara, odvijaju kao direktna finala sa osam učesnika, dok je na 1.500 m i 5.000 m taj broj 12".

Iz Svetske atletike najavljuju pravi spektakl. U čemu će se to ogledati?

"Kako je jedan od glavnih ciljeva prilagođavanje TV formatu, svaki segment je planiran kao da se radi o događaju isključivo namenjenom televiziji. Naravno, i gledaoci na stadionu uživaće u svim dodatnim aktivnostima. Svetska atletika je već objavila izgled borilišta – gotovo celo će biti prekriveno crnom bojom, osim onih borilišta koja se koriste u toj sesiji, kako bi fokus bio isključivo na disciplinama koje se u tom trenutku odvijaju. Ono što će biti posebno zanimljivo i do sada neviđeno jeste sama boja peska u jami za skok udalj i troskok. Gledaoci mogu da očekuju nestandardnu boju peska, koja će sa crnom podlogom doći do punog izražaja. Uz mali šou-program pred svaku sesiju, novo iskustvo praćenja atletike upotpuniće potpuno nova TV grafika i sistem praćenja trka. Međutim, cilj je da se atletika približi svima i olakša njeno razumevanje, jer atletika može biti kompleksna za nekoga ko nije iz tog sveta". 

Vi ste mladi na tom položaju, a zanimljivo je da će Srbiju sigurno predstavljati takođe mladi takmičari – 20-godišnji Luka Bošković u skoku udalj, 21-godišnja
Angelina Topić u skoku uvis i 22-godišnja Adriana Vilagoš u bacanju koplja. Ima li nečeg novog na šta bi trebalo da se pripreme u svojim disciplinama?

"Samo takmičenje se ne razlikuje drastično, ali će, s obzirom na manji broj disciplina, tehničke discipline teći u boljem kontinuitetu. Bitno je istaći da se ovde planira vreme svakog pokušaja svakog takmičara. To ne znači da će takmičari morati da izvedu pokušaj u tačno određenoj sekundi, ali, za razliku od standardnog Svetskog prvenstva, gde je fleksibilnost veća, ovde se mogu dogoditi nešto duže pauze između pokušaja. Razlog je to što se tehničkim disciplinama želi posvetiti veća pažnja u televizijskom prenosu, jer je čest problem to što se mali broj pokušaja prikazuje uživo zbog fokusa na trke. Na ovaj način svaki takmičar će biti zvezda u svojoj disciplini".