FOTO: INTROLAB

 Upravo ovako počinje većina slučajeva lajmske bolesti koji se otkriju kasno.

Krpelji su na našim prostorima aktivni od proleća do kasne jeseni. Pančevo i okolina — sa obalama Dunava, Tamiša i zelenim površinama — idealno su stanište za ove parazite. Nimfe, najmanji razvojni stadijum krpelja, toliko su sitne da ih je praktično nemoguće primetiti na koži. Mnogi nikada ne primete ni sam ujed.

Karakteristično crvenilo oko mesta ujeda, koje se u udžbenicima uvek prikazuje kao prvi znak lajmske bolesti, ne pojavljuje se kod svakog zaraženog. Kod 20 do 30 odsto obolelih izostaje u potpunosti. Ostali simptomi — umor, temperatura, bolovi u mišićima — izgledaju kao obična virusna infekcija i retko ko ih odmah poveže sa krpeljem.

Zbog toga stručnjaci sve češće savetuju da se ne čeka na simptome.

Ako je krpelj uklonjen i sačuvan u sterilnoj bočici, PCR analiza može već za 24 do 72 sata pokazati da li je bio zaražen — bez čekanja na razvoj bolesti. Ako krpelj nije sačuvan, serološki testovi dolaze u obzir od druge nedelje nakon ujeda nadalje, u zavisnosti od toga šta se traži.

IntroLab laboratorija iz Beograda nedavno je za Telegraf pripremila detaljan vodič o dijagnostici nakon ujeda krpelja — od trenutka vađenja krpelja do potvrde ili isključivanja dijagnoze.

Lajmska bolest se leči i izlečiva je — ako se otkrije na vreme. Svaka nedelja odlaganja sužava terapijske opcije i produžava oporavak.

IZVOR: INTROLAB