Foto: Pixabay

Prema informacijama koje je, kako piše nemački portal ,,Deutschlandkurier„, pokrajinska vlada dostavila u odgovoru na poslaničko pitanje opozicije, broj zaposlenih u automobilskom sektoru i povezanim granama mogao bi da padne sa 480.100 radnika iz 2022. godine na svega 325.600 do 2040. godine. To bi značilo gubitak više od 154.000 radnih mesta u pokrajini koja predstavlja srce nemačke automobilske industrije i dom kompanija poput Mercedes-a, Porsche-a, Bosch-a, Mahle-a i brojnih dobavljača.

Na opasnost od velikih gubitaka upozoravale su i ranije studije koje je naručila sama pokrajinska vlada. U njima se procenjivalo da bi elektrifikacija, digitalizacija i automatizacija proizvodnje do 2030. godine mogle da ugase između 37.600 i 66.000 radnih mesta. Razvoj događaja pokazuje da promene dolaze brže nego što se očekivalo. Restrukturiranja i programi štednje već su postali svakodnevica u najvećim nemačkim industrijskim kompanijama.

Najveći svetski proizvođač auto-delova, Bosch, sa sedištem u Gerlingenu kod Štutgarta, najavio je dodatna smanjenja broja zaposlenih u sektoru mobilnosti. Kompanija ZF Friedrichshafen planira ukidanje do 14.000 radnih mesta u Nemačkoj do 2028. godine. Porsche je pokrenuo novi program štednje nakon značajnog pada dobiti, dok Mercedes-Benz sprovodi mere racionalizacije poslovanja usled slabije tražnje i rastućih troškova. Slične poteze najavljuju i Mahle, Trumpf i druge kompanije koje čine okosnicu industrijskog razvoja Baden-Virtemberga.

Podaci konsultantske kuće EY i nemačkih statističkih institucija pokazuju da je automobilska industrija širom Nemačke u poslednjih godinu dana izgubila više od 50.000 radnih mesta, dok je od 2019. godine ukupan broj zaposlenih smanjen za više od 110.000. Posebno su pogođeni radnici u proizvodnji motora sa unutrašnjim sagorevanjem, gde elektrifikacija vozila zahteva znatno manje komponenti i manji broj zaposlenih.

Ekonomisti i industrijski stručnjaci kao ključne uzroke navode kombinaciju više faktora – visoke cene energije, rast troškova rada, slabljenje tražnje na evropskom tržištu, intenzivnu konkurenciju iz Kine i ubrzanu tranziciju ka električnim vozilima. Brojni predstavnici privrede godinama upozoravaju da nemačka industrija trpi posledice energetske politike sprovedene nakon gašenja nuklearnih elektrana, kao i sve većeg regulatornog opterećenja koje proizlazi iz evropskih klimatskih propisa.

Dok političari govore o „strukturnoj transformaciji“, mnogi radnici suočavaju se sa sasvim konkretnim problemima. U gradovima čija je ekonomija decenijama zavisila od auto-industrije raste zabrinutost zbog budućnosti. Za ljude koji su po dvadeset ili trideset godina radili u istim fabrikama, mogućnost gubitka posla ne predstavlja samo statistički podatak već pitanje egzistencije, otplate kredita i budućnosti njihovih porodica.

Pokrajinska vlada Baden-Virtemberga priznaje da predstoje velike promene, ali kritičari smatraju da mere za zaštitu zaposlenih ne prate razmere problema. U javnosti se sve češće postavlja pitanje da li će prekvalifikacije i otvaranje novih radnih mesta u drugim sektorima biti dovoljni da nadoknade desetine hiljada poslova koji nestaju u industriji koja je generacijama bila temelj nemačke ekonomske snage.

Ono što se danas dešava u Baden-Virtembergu mnogi analitičari vide kao upozorenje za celu Nemačku. Zemlja koja je decenijama važila za evropski industrijski motor suočava se sa izazovom kako da istovremeno sprovede energetsku i tehnološku transformaciju, a da pritom sačuva konkurentnost svoje privrede i radna mesta stotina hiljada ljudi. Za sada, brojke pokazuju da je taj zadatak mnogo teži nego što se godinama predstavljalo javnosti.