Foto:SPC

Petrovski post se još naziva i apostolski, a počinje prvog ponedeljka posle Duhovske nedelje i traje do praznika Svetih apostola Petra i Pavla, koji Srpska pravoslavna crkva slavi 12. jula po Gregorijanskom kalendaru, odnosno 29. juna po Julijanskom. Tokom Petrovskog posta vernici se uzdržavaju od mesa, mlečnih proizvoda i jaja, ali smisao posta nije samo fizičko odricanje od hrane, već i duhovno uzdržavanje od loših misli, reči i dela. Tokom ovog posta, ponedeljkom, sredom i petkom posti se na vodi dok se utorkom i četvrtkom posti na ulju. Subotom i nedeljom su dozvoljeni riba, ulje i vino. Dan uoči Petrovdana posti se strogo, osim ako pada u subotu ili nedelju. Iako nije strog kao Veliki post, Petrovski post nosi duhovnu težinu, jer se njime vernici pripremaju za praznik apostola koji su svojom verom i mučeništvom postavili temelje hrišćanstva. Sveti apostol Petar, ribar Simon iz Vitaide, prvi je od učenika Gospoda Isusa Hrista koji je izrazio nepokolebljivu veru u Hrista i njegovu misiju, otkuda je od Hrista i dobio ime Petar - Kifa što znači kamen, stena, to jest njegova vera u Gospoda Isusa bila je tvrda kao stena. On je pisac dve poslanice u crkvi znane i kao Saborne Petrove poslanice koje su pridružene Novom zavetu. Svetom apostolu Petru Isus je poverio vino, pšenicu i ključeve Carstva nebeskog, pa se s tim znamenjem i slika na ikonama. Kao episkop propovedao je u Palestini, Siriji, Maloj Aziji i Antiohiji. U crkvi svetog Petra i Pavla u Rimu čuvaju se verige (lanci, okovi) svetog apostola Petra kao znamenje snage svetitelja, a u koje ga je okovao car Irod, progonitelj Hrišćana. U srpskom narodu mnogobrojne su i porodice koje slave krsnu slavu Časne verige Apostola Petra u spomen na njegovu nepokolebljivu veru u Gospoda Isusa. Sveti apostol Pavle rodom je iz Tarsa. Pre nego što je poverovao u Gospoda Isusa Hrista Spasitelja i Izbavitelja roda ljudskoga od zla, Sveti apostol Pavle se zvao Savle i bio je progonitelj hrišćana.