Zamah ruku i nogu posebno ukazuje na osećanja: veći zamah povezan je sa besom, dok manji zamah signalizira strah ili tugu, preneo je Gardijan.

Istraživači su zamolili volontere da pogode emocije ljudi na osnovu video snimaka hoda. U eksperimentima su glumci hodali dok su se prisećali događaja koji su izazvali bes, sreću, strah ili tugu. Video snimci su prikazivali samo pokrete tela, bez izraza lica ili drugih znakova. Posmatrači su uspešno prepoznali emocije.

U drugom eksperimentu, naučnici su manipulisali video zapisima da bi povećali ili smanjili zamah ruku i nogu. Ispitanici su agresivnije hodanje doživeli kao ljutnju, dok su slabiji pokreti povezivali sa tugom ili strahom.

"Hodanje je jedan od najpoznatijih i najbolje uvežbanih pokreta celog tela, pa promene u emocionalnom stanju prirodno utiču na način na koji hodamo", rekla je glavna autorka studije sa Međunarodnog instituta za napredna istraživanja telekomunikacija u Kjotu Mina Vakabajaši.

Studija naglašava da tumačenje emocija na osnovu pokreta može da pomogne ljudima da brzo razumeju druge u društvenim situacijama, čak i iz daljine. Naučnici takođe vide potencijalne primene u nadzornim sistemima i nosivim uređajima koji prate mentalno stanje. Slična istraživanja u Teksasu pokazala su da algoritmi mašinskog učenja mogu delimično da predvide ljutnju, tugu, radost i strah na osnovu hoda.

Izvor: Tanjug