Foto: DPA-printskrin

Posebno je teška stambena slika 44 odsto dece u riziku od siromaštva živi u prenatrpanim stanovima, a oko 130.000 mališana vode se kao beskućnici u opštinskom smeštaju ili kolektivnim centrima za izbeglice. Za njih je normalno da nemaju svoju sobu, mir za učenje i siguran kutak za odrastanje. Studija Nemačkog instituta za omladinu pokazuje da takvo detinjstvo ostavlja trag u svakoj sferi života.

Siromašna deca čitaju manje, ređe idu na sport, ređe viđaju prijatelje i slabije razvijaju osnovne veštine, uključujući zdravstvenu pismenost. Češće jedu brzu hranu, piju zaslađena pića i imaju veći rizik od gojaznosti i hroničnih bolesti. Izveštaj upozorava i na mentalno zdravlje, jer gotovo svaka treća petnaestogodišnja devojčica oseća se usamljeno, a deca iz siromašnijih porodica još su ugroženija, često nevidljiva i za školu i za sistem.

U evropskom poređenju Nemačka ne stoji najbolje. Zemlje poput Norveške i Finske, ali i Slovenija i Portugal, uspešnije su u zaštiti dece i ublažavanju posledica siromaštva. Stručnjaci predlažu plan od sedam tačaka: jačanje porodica, veću vidljivost dece u politici, nastavu zdravstvene pismenosti i posebne programe za škole sa socijalno ugroženim đacima, kako bi se zatvorio jaz među generacijama.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Ako i država sa Bundesligom, snažnim izvozom i moćnom auto-industrijom dozvoljava da stotine hiljada mališana živi bez toplog doma i pristojnog detinjstva, jasno je da evropske statistike skrivaju duboke pukotine. Siromaštvo dece nije „kolateralna šteta“ modernih vremena, već ogledalo ozbiljnosti svake države  i pitanje na koje niko ne sme da zažmuri.