Debeljača, selo ušorenih kuća i sa ulicama pod pravim uglom u južnom Banatu, sa nešto manje od 5000 stanovnika, prvi put se u pisanim dokumentima pominje 1660. Debeljača je napoznatija kao vašarsko mesto, ali i kao mesto sa bogatom kulturom i tradicijom.

Etnografski muzej sadrži predmete iz XVII veka a sastoji se iz četiri odeljenja.

U prvom odeljenju izloženi su najstariji sačuvani eksponati narodne nošnje. Tu se mogu se videti ručni radovi ukrašeni čuvenim mađarskim vezom i crvenim detaljima.

U drugom odeljenju nalaze se predmeti koji su služili u svakodnevnoj upotrebi. Izložene su keramičke posude za čuvanje zimnice, za pečenje rakije kao i razni predmeti za pokućstvo koji su izašli iz upotrebe.

U trećem odeljenju su izloženi predmeti tadašnjih zanatlija. Kao jedan izuzetno drag i značajan eksponat je i staro školsko zvono, doneto iz Temišvara, koje je bilo prvo u debeljačkoj školi i označavalo je početak i kraj školskog časa.

U četvrtom odeljenju smešten je inventar stare apoteke. Apoteka je bila svojina Ambrozi Šandora koji je učio školu i studirao u Budimpešti i odatle doneo opremu za svoju apoteku. Ova apoteka bila je prva u ovom delu Banata. Apotekar je prvi pravio kozmetičke preparate i parfeme, po receptima bečkih i peštanskih apotekara. 

Hodnik muzeja poslužio je da se predstavi još jedan važan detalj iz života stare Debeljače. To je Debeljački vašar. 

Muzej nije otvoren svakodnevno već prima samo organizovane grupe koje se unapred najave.