"Naša prošlost sadrži crne stranice koje zaslužuju da budu obeležene", izjavio je jedan od potomaka Dirk Jakobs, prenosi Flamanska radio-televizija.

Iako je njihov okrug pripadao Liderkerku, verski su pripadali drugom okrugu i morali su da putuju da bi prisustvovali misi, zbog čega su ih tamošnji meštani smatrali strancima. 

"Počela je zavist i nepoverenje, glasine su se širile i ubrzo su počeli da ih nazivaju vešticama", rekao je Klement Gordts iz Istorijskog društva Liderkerka.

Župan je morao da istraži te optužbe, a žrtve su danima mučene dok nisu naterane na priznanje.

"Desetine hiljada ljudi spaljenih na lomači u Flandriji svakako nisu bile veštice i vešci, već ljudi koji su se izdvajali zbog toga što su bili drugačiji. Neophodno je da povratimo čast svima kojima su nepravedno optuženi i spaljeni", rekao je Jakobs, potomak jedne od spaljenih „veštica“.

Izvor:Tanjug