Kad se otvori biografija Ivane Španović iza njenog imena stoji 15 medalja s najvećih seniorskih takmičenja i sva su u skoku udalj. Pored olimpijskih igara i svetskih prvenstava, tu su i šampionati Evrope, na kojima je sedam puta stala na pobedničko postolje (pet zlatnih i po jedno srebrno i bronzano odličje).

Na otvorenim borilištima pobedila je u Amsterdamu 2016. i Minhenu 2022, a bila druga 2014. u Cirihu.

Samo je Istočna Nemica Hajke Dreksler uspešnija od Evropljanki u ovoj disciplini iz koje je Ivana iskoračila prošle sezone. Okrenula se troskoku i već 2026. ostvarila nacionalni rekord pod krovom od 14,41 metar (posle skoka udalj u dvorani i napolju, 60 m i petoboja). U Birmingemu (Engleska) očekuju je kvalifikacije prvog dana, 10. avgusta od 20.55 časova, pa finale u četvrtak od 20,40.

Tokom letnjeg perioda najbolje ste troskočili do 14,25 metara 26. juna. Na Prvenstvu Srbije pobedili ste potom s 14,08 m, što govori da je forma u pravom trenutku u usponu?

“Zimski deo sezone bio je sjajan. Ušla sam u takmičarski ritam, došla do nacionalnog rekorda i šeste pozicije na Prvenstvu sveta u dvorani – podseća  Ivana Španović, najbolji predstavnik atletike u Srbiji u 120 godina dugoj istoriji kraljice sportova na našem tlu. - Letnji deo je bio neplanski isprekidan u takmičarskom ritmu iz nekoliko faktora, ali smo Čele (trener Goran Obradović – prim. aut.) i ja ostali fokusirani na tempiranje forme za Prvenstvo Evrope u Birmingemu”.

Kakva je sad situacija?

“U ovoj konstalaciji najvažnije je da sam zdrava i da smo podigli formu. Međutim, nepunih godinu dana rada na troskoku prilično je kratak period da bismo znali sa sigurnošću koji je to nivo ili za šta sam spremna, kako smo i navikli dok je bio u pitanju skok udalj”.

Imate od ranije iskustva s troskokom, ali se očigledno ta disciplina čak i vama razlikuje od one u kojoj ste se proslavili, mada su u pitanju daljinski skokovi?

“I meni je sve ovo novo. Zato ima samo dodatnog uzbuđenja, jer je sve jedna velika nepoznanica. A kako nema sigurnosti, uvek je sve realno da se desi. Ono što je meni važno jeste da mi adrenalina i takmičarskog fokusa i duha ne manjka, pored iskustva i da se oslanjam na to da ću ih i iskoristiti u datom momentu”.

Kako ste zadovoljni pripremama u Sloveniji?

“Pripreme su bile dobre. Nekadašnja troskokašica Marija Martinović, našoj publici poznatija pod tim devojačkim prezimenom, a već godinama Šestak, i njen suprug, uspešni trener Matija Šestak, naši su prijatelji. Od njih smo Goran i ja naučili mnogo toga. I ovog puta dali su nam značajne savete oko  izvođenja određenih tehničkih detalja koji mogu da mi olakšaju borbu sa, kako ja volim da kažem,  bočnim vetrovima, a koji su sastavni deo svake nove adaptacije i svaka zahteva vreme”.

Na Prvenstvu sveta u dvorani u poljskom Torunju zimus s 14,35 m zauzeli ste šestu poziciju. Nijedna Evropljanka nije bila uspešnija. Šta vam to govori pred Birmingem?

“Od momenta kada se takmičenje završilo, to više ništa nije bilo važno, jer smo se okretali letnjoj sezoni i očekivali da će se to promeniti”.

Da li se promenilo i šta?

“Jeste. Devojke su imale lepe daljine ovog leta, što sam očekivala i od sebe, ali mi smo imali par neplanskih otkazivanja takmičenja pa ne odlazim na ovo evropsko s rezultatima koje sam mislila da ću ostvariti, već s petim rezultatom najboljih Evropljanki”.

Na rang listama, kako rekoste, četiri devojke sa Starog kontinenta rezultatski su uspešnije od vas u 2026. Najdalje je trag u pesku ostavila Rumunka Dijana Ana Marija Ion – 14,56 metara. Zanimljivo da baš toliko iznosi naš rekord na otvorenim borilištima koji od 2009. drži Biljana Topić. Znači li to da bi vam još jedan rekord doneo još jednu pobedu?

“Ukoliko budem izvela skokove tehnički kako treba, ovo je svakako rezultat koji ću juriti ukoliko želim da se popnem na pobedničko postolje. To svakako želim i daću sve od sebe”.

Kako iz perspektive nekog ko je na najveća takmičenja u skoku udalj dolazio po zlato kao da ulazi u svoj trezor, sad gledate na ono što predstoji u troskoku, gde će biti mnogo neizvesnije?

“Volim takmičenja. Volim tu vrstu neivesnosti, primene veština u datom trenutku pogotovo onda kada nije baš sve kako smo računali da će biti, kada postoji nešto unutar nas ili neki spoljni faktor koji čini sve što može da nas udalji od borbe. Svako takmičenje je drugačije, svaki pokušaj je borba i svaki početak i kraj istog nosi sa sobom neku novu lekciju kojoj se treba sa radoznalošcu vraćati kasnije”.

U kvalifikacijama dalja obično biste ostvarivali normu za finale u prvoj seriji bez odraza s daske i davali izjave u miks zoni neoznojani, našminkani, sa sređenom frizurom dok su se rivalke na skakalištu trudile da se plasiraju među 12. Da li sada treba razmišljati i o toj fazi?

“Iskustvo iz skoka udalj je jedno, ovo je nešto sasvim drugo sada. Mada sam najstarija po godinama, praktično sam najmlađa, ako gledamo koliko dugo vežbam troskok. Skok udalj smo tehnički približili savršenstvu, troskok je trenutno smešan i da uporedim. To me svakako ne demorališe, znam koji je proces i kako sve ide. Ono što je jedino simptomatično za nestabilnu tehniku jeste to što ne možeš sa sigurnošću da znaš koliko je nešto realno i kada je ostvarivo. Zbog toga - jedno po jedno. Kvalifikacije, pa među 12 najboljih, a onda finale kao potpuno novo takmičenje”.

Ovoga puta tri dana kasnije?

“Jeste, meni je prvi put u karijeri da imam toliki razmak”.

Kad je neko među najboljima u Evropi, zašto bi razmišljao o prestanku bez obzira na svojih 36 godina. Verovatno je vama, kao i teniseru Novaku Đokoviću, ovo zabranjeno pitanje?

“Ja i dalje ovo sve obožavam! Raduje me, ispunjava me, pruža uvid u kom smeru želim da idem posle sportske karijere. Najlepše od svega je što nemam problema sa zdravljem. Istina, zbog povrede Ahilove morali smo mnogo da izmenimo u treningu pa se sa manje trenažnih sredstava služimo, ali i pored svega toga, ja ne vidim lepši način od ovog da trajem, dok trajem. I sve to u novoj disciplini, među najboljima na svetu. Sve je dobro, godine čine svoje, baš kako je i prirodno”, rekla je Ivana Španović na kraju intervjua.