FK Železničar

Nedavno je Zoran Popović produžio saradnju sa Železničarom na još godinu dana i to na obostrano zadovoljstvo. U klubu iz Pančeva su izuzetno zadovoljni njegovim učinkom, a posebno se istakao u mečevima kada je to bilo za ekipu najpotrebnije.

Inače, pre nego što je stigao u Železničar u januaru 2024. godine kao slobodan igrač, Popović  je branio u Crvenoj zvezdi.

Zanimljivo je da je Popović, pored fudbala, kao mali trenirao i atletiku i košarku, koja mu je, kako kaže, najveća ljubav.

 – Sigurno da sam zadovoljan, posebno zato što sam proveo godinu dana u Železničaru, bilo mi je lepo. Kada sam prošle godine stigao u klub, zajednički smo postavili cilj – plej-of. To me je dodatno motivisalo da ostanem, pored toga što sam se ovde osećao prijatno. Ljudi u klubu su izuzetno korektni, atmosfera je pozitivna, a posebno mi je značilo to što je stručni štab ostao u istom sastavu – istakao je Popović.

Otkrio je Popović i po čemu se Železničar izvaja od ostalih klubova u Superligi, a ono što iskusnog golmana oduševljava jeste porodična atmosfera.

– Imali smo dosta lepih, ali i teških trenutaka. Železničar je poseban po svom duhu – ovde vlada istinska porodična atmosfera. To je klub u kojem svako ima pravo glasa, gde se svi međusobno guramo napred. Prošle godine sam imao priliku da igram sa fudbalerima poput Sanoga, Bena i Milunovića – ljudima s kojima me vezuju lepe uspomene iz ranijih klubova. Upravo ta bliskost i zajedništvo su nešto što bih izdvojio kao najveću vrednost – zajedno rastemo i kao sportisti i kao ljudi.

Osvrnuo se Popović i na savete koje je kao mlađi dobijao od starijih kolega, pa se tako trudi da i on isto čini kada su njegovi saigrači u pitanju.

 – Jedan od prelomnih trenutaka u karijeri dogodio se dok sam bio u Voždovcu. Radio sam tada i u kafiću, a trener mi je bio Ilija Stolica. Taj čovek mi je promenio život – ne samo kao fudbaleru, već i kao osobi. Naučio me je da budem smireniji, staloženiji, da radim na svojim manama. Njegove ljudske vrednosti – poštenje, dobrota, odgovornost – ostavile su snažan trag na mene. Danas i sam pokušavam da ih prepoznam i negujem u sebi i drugima. U fudbalu, kao i u životu, najvažnije je da budeš čovek. A kada si deo tima, to se još više računa – svi moramo da dišemo kao jedan.

Ne krije Popović da kad završi karijeru već razmišlja o tome da postane trener golmana.

– Kad završim karijeru, voleo bih da budem trener – još ne znam da li kao trener golmana ili šef struke – ali jedno je sigurno: uvek ću stavljati akcenat na mentalnu pripremu. Sve kreće iz glave. Glava je najvažnija. Motivacija, fokus, mentalna snaga – to pravi razliku. Važno je da budeš miran, da ne strepiš od grešaka. Danas svako ko ima dovoljno želje i volje može fizički da se spremi. Ali psihička priprema, koncentracija, svakodnevni rad na sebi – to je ono što odlučuje. Imao sam situacije kada mi nije išlo, ali uz pozitivan stav i upornost, rezultati dođu – zaključio je Popović.