Žika Sekulić, najstariji skeledžija u Ramu, nastavlja porodičnu tardiciju započetu pre više od jednog veka. Nasledivši posao od svog dede, Žikinog oca, ovaj posvećeni čovek već četiri decenije uspešno povezuje obalu Južnog Banata sa istočnim delom Srbije, čuvajući jednu od poslednjih skela u Srbiji koja još uvek aktivno radi.

Od trenutka kada je prvi put kročio na reku, Živorad Sekulić znao je da će postati skeledžija. Porodičnu tradiciju započeo je njegov pradeda davne 1920. godine, nastavio je njegov otac do 1985. godine, a od tada je posao preuzeo Živorad.

Skelu koja povezuje Južni Banat sa Istočnom Srbijom, čika Žika planira da uskoro preda svom sinu, čuvajući tako porodični zanat za buduće generacije.

Kako otkriva ovaj dunavski kapetan, komercijalni prevoz je sve ređi, a zamenio ga je turistički. Poslednjih godina turisti dolaze iz svih krajeva Evrope, privučeni bogatom kulturno-istorijskom baštinom i atraktivnim lokalitetima.

Skela radi tokom cele godine, ali najviše posla ima tokom letnjih meseci. Na ovom plovnom objektu svi poštuju jedno pravilo: niko ne sme da ostane neprevezen.

Na skeli su bili putnici, pretežno turisti, neki iz naše zemlje, a neki iz Zapadne Evrope. Nakon posete Beloj Crkvi i Deliblatskoj peščari, uputili su se ka poznatim istorijskim lokalitetima koji se nalaze preko Dunava. 

- Došli smo biciklima sa izvora Dunava u Nemačkoj da vidimo Vojvodinu i Ramsku tvrđavu, a onda biciklovima nastavljamo dalje, do Crnog mora.

Dok skele u Srbiji polako postaju retkost, Živorad Sekulić sa ljubavlju čuva svoj porodični posao, istovremeno negujući kulturno nasleđe naše zemlje. On nije samo skeledžija, već i most koji svakodnevno povezuje zajednice i ljude.