Nošnja je kod Slovaka uvek bila simbol tradicije, određivala je socio-ekonomski status, bračni status, starost i pol za svako slovačko mesto ili kraj vezivala se i specifična nošnja. Ta specifičnost ogledala se u korišćenja određenih krojeva, tkanina, ornamenata, u bogastvu kolorita, kao i u propratnim ukrasnim detaljima i nakitu.

- Devojka kada se udalava pre, žena nije imala veo na glavi. Naše žene su se venčavale u slovačkoj nošnji. To je jedna žena pravila i posle se iznajmljivala nošnja. U naše prostorije smo predstavili mušku i ženku nošnju za venčanje, tako da naši posetioci mogu da vide kako je to ranije izgledalo, objasnila je Ana Stano.

U Banatu kao podvarijantu slovačke nošnje treba spomenuti kovačičku nošnju, gde spada i nošnja Slovaka iz Padine, Janošika, Hajdučice i Vojlovice, gde je vidljiv mađarski uticaj.

- Rubač ili podsuknja se ne štirka. On ide mađarska podsuknja koja ima faltne koje su uštirkane. To mora da bude jako uštirkano, kako bi se dobilo na širini suknje, kaže Stano.

Slovaci u Vojvodini do danas su sačuvali tradicionalnu narodnu nošnju u većinski slovačkim, ali i mešovitim sredinama. Narodna nošnja se vremenom menjala pod različitim uticajima, ali je zadržala arhaičnu formu, koja postoji već više od 200 godina.