FOTO: Pixabay/ilustracija

Prema njihovim rečima, prošlogodišnja dodela nagrade Mariji Korini Mačado, kao i Trampovo javno nastojanje da dobije priznanje, mogli bi da utiču na ovogodišnje razmatranje kandidata.

"Mislim da će prošlogodišnji događaji oko Nobelove nagrade za mir, uključujući to što je Marija Korina Mačado kasnije predala medalju Trampu, uticati na neka razmatranja", rekao je za Rojters Hokon Gjerlov, norveški politikolog i vršilac dužnosti direktora Instituta za istraživanje mira u Oslu.

On je dodao da bi Komitet mogao da razmatra da li bi dodela nagrade određenom kandidatu mogla da ga izloži pritisku američkog predsednika.

"Tramp je, zapravo, sve vreme prisutan u prostoriji. Paradoksalno, politika američkog predsednika može da navede Komitet na hrabriji izbor... Mislim da će Komitet razmotriti da li nagrada donosi više koristi ili više štete", rekao je Gjerlov.

Donald Tramp je nominovan za nagradu od strane lidera Kambodže, Izraela i Pakistana, ali Gjerlov ocenjuje da su njegove šanse "prilično male".

Među potencijalnim kandidatima koje stručnjaci pominju su papa Lav XIV, Međunarodni krivični sud, Međunarodni sud pravde i Frančeska Albaneze, specijalna izvestiteljka UN za okupirane palestinske teritorije.

Papa Lav XIV, prvi američki papa, zalagao se za dijalog i mirno rešavanje sukoba, kao i za poštovanje prava migranata i humanitarni rad. Tramp ga je ranije kritikovao zbog stavova o američkom ratu sa Iranom.

"Papa predstavlja više od verske ličnosti. Postao je vodeći mislilac", ocenio je Karim Hagag iz Stokholmskog instituta za istraživanje mira.

Albaneze se, s druge strane, našla na meti kritika SAD i Izraela zbog stavova o izraelskom ratu protiv Hamasa u Pojasu Gaze i okupaciji Zapadne obale.Stručnjaci ne isključuju ni mogućnost da Komitet ove godine izabere manje kontroverznog dobitnika, kako bi izbegao dodatne političke pritiske. Kao kandidati u tom kontekstu pominju se sudanske "Sobe za hitno reagovanje", mreža lokalnih grupa koje pružaju pomoć tokom građanskog rata, kao i organizacija "Save the Children".

Istoričar Ojvind Stenersen smatra, međutim, da Komitet može biti pod pritiskom da odgovori na ono što vidi kao Trampovo osporavanje međunarodnog poretka.

"U ovoj ozbiljnoj međunarodnoj situaciji, ova godina zahteva Nobelovu nagradu za mir u odbranu liberalne demokratije, međunarodnog prava i ljudskih prava", rekao je Stenersen.

Stenersen je istakao da je spoljna politika SAD pod Trampom dovela u pitanje stabilnost posleratnog poretka, dok su njegova „megalomanija i jednostranost“ postali ozbiljna pretnja osnovnim vrednostima Zapada, prenosi Polsat News.       

On je ocenio da je Tramp, bez obzira na stavove o njemu, značajno povećao interesovanje javnosti za Nobelovu nagradu za mir.

"Zaista je skrenuo pažnju na Nobelovu nagradu. Zahvaljujući Trampu, toliko ljudi pita ne samo o njegovim šansama, već i o samoj nagradi", rekao je on.

Istoričar Asle Sven koji se Nobelovom nagradom bavi oko četiri decenije ocenio je da je Trampu teško da dobije priznanje nakon, kako je naveo, "katastrofalnog rata na Bliskom istoku".

Tramp već godinama javno pokazuje ambiciju da dobije Nobelovu nagradu za mir i svoje diplomatske aktivnosti navodi kao argument za njeno dodeljivanje. U januaru je pisao norveškom premijeru Jonasu Garu Stereu, tvrdeći da je Norveška odgovorna što mu nagrada nije dodeljena, i navodeći da je okončao osam ratova.

Za Nobelovu nagradu za mir 2026. godine prijavljeno je 287 kandidata – 208 pojedinaca i 79 organizacija. Imena kandidata ostaju tajna 50 godina. Ovogodišnji dobitnik Nobelove nagrade za mir biće proglašen 9. oktobra u Oslu.

Izvor: Tanjug