Incident se dogodio oko 21 čas po lokalnom vremenu, u trenutku kada je voz saobraćao u pravcu unutrašnjosti (Manresa). Pretpostavlja se da je urušavanje zida povezano sa jakim padavinama i nepogodama koje su prethodnih dana pogodile Kataloniju, ali će tačan uzrok biti poznat tek nakon uviđaja i tehničke istrage.

Na teren su odmah izašle ekipe hitne pomoći, vatrogasci i policija, a aktiviran je i plan za vanredne situacije u železničkom saobraćaju. Putnici su evakuisani, a na pojedinim mestima bilo je kratkotrajnog zastoja i panike zbog zadržavanja u vagonima dok se nije obezbedio pristup i organizovao izlazak. Saobraćaj na deonici je u potpunosti obustavljen, što je izazvalo ozbiljne poremećaje na jednoj od najprometnijih prigradskih linija u regionu.

Ovo nije bio jedini problem tog dana na katalonskoj železnici. Na liniji R1, na području između Blanesa i Maçaneta, još jedan voz je iskočio sa šina nakon što je naleteo na kamenje na pruzi, srećom bez povređenih.

Posebnu težinu ovoj vesti daje činjenica da nesreća u Kataloniji dolazi samo nekoliko dana nakon velike železničke katastrofe u Španiji, kada su se 18. januara 2026. godine kod Adamuza (provincija Kordoba) sudarila dva voza, a život izgubile najmanje 42 osobe. Iako su okolnosti drugačije, vremenski razmak između tragedije i novog iskakanja iz šina ponovo je otvorio pitanje bezbednosti, nadzora i održavanja železničke mreže.

Stručnjaci upozoravaju da ekstremne padavine i erozija tla, sve češće povezane sa klimatskim promenama, mogu ubrzati propadanje potpornih konstrukcija, kosina i zidova duž pruga, ali naglašavaju da vreme ne sme biti izgovor za propuste u održavanju.

Kada se u jednoj evropskoj zemlji u razmaku od nekoliko dana dogode dve železničke nesreće – jedna sa mnogo stradalih, druga sa povređenima na prigradskoj mreži – to prestaje da bude „izolovan incident“ i postaje upozorenje na moguće propuste u obnavljanju infrastrukture.

IZVOR: SRPSKI UGAO