20. januara 2022.
Radio televizija Pančevo
Društvo Najvažnije Srbija Vesti

Gost emisije “Lice nacije 12” Vladimir Đurić Đura, muzičar

Gost emisije „Lice nacije“, Vladimir Đurić Đura, pisac i muzičar, diplomirani dramaturg.

Čitavog života bavim se proučavanjem stvari da bi sebi odgonetnuo neke tajne. Muzika je toliko zagonetna i dragocena da čoveka potera da razmišlja otkud ta muzika, otkud te reči, zašto ta muzika nekoga uzbudi, a nekoga ne, kako ta muzika prelazi „rampu“ pa ode u narod i narod je prihvati… Radoznalost me je podstakla da razmišljam i da budem ne samo pisac i pevač, već i mislilac. Pisao sam knjige eseja. Osim knjiga umetničkog tipa voleo sam da pišem knjige koje su pokušaj otkrivanja suštinskih stvari, da bi sebi objasnio gde sam, šta sam, ko sam… Radoznao sam, volim puno da čitam i izučavam, a u toku svoje šezdesetogodišnje istorije imao sam i dobre sagovornike. Mogu slobodno da kažem da sam lep period proživeo do sad, kaže Vladimir.

SVAKI ČOVEK PRVO BRINE O SEBI, ZBOG TOGA JE I RADOZNAO ZA SVE OBLASTI

Mislii da svako najviše voli sebe. Naravno, da voli i sve koji su mu bliski, ali na prvom mestu je on. Ljubav prema samom sebi čoveka i tera da bude radoznao. Vladimir, ističe da je uvek imao dozu radoznalosti prema svakoj oblasti. Voleo je da bude i pevač i pisac i voditelj, reditelj, scenarista, filozof. Zanimale su ga sve stvari koje su čoveku ponuđene, pogotovo u vremenu medija.

„Od nas samih zavisi kako ćemo svoju sudbinu kreirati. Imao sam sreće tokom svoja prva dva perioda života. Inače život delim ma tri perioda, a  sad sledi četvrti, pa daj bože i peti, šesti… Prvih dvadesetak godina mog života imao sam sreću da je moj otac bio direktor Kulturno zabavne ustanove „Adrija“. „Adrija“ je imala cirkuse, koje je on preuzeo. Ja sam tada bio mali i detinjstvo sam proveo igrajući se sa lavićima, gledajući  kostimirane cirkuzante, klovnove… Vodili su me u Italiju, Austriju i druge susedne zemlje. To me je zanimalo i tako se zapravo formirala moja mašta i moja svest. Tu su bili luna parkovi, zabavni centri, a zabava me je pratila i u neki period rane mladosti, kad se u Beogradu dešava novi talas i po gradovima se oirganizuju velike zabave, žurke. Celu svoju mladost proveo sam u zabavama, a da to nisam birao, nego mi se samo nudilo. Stalno sam bio u nekoj vrsti polu sna“, kaže Đurić.

PROUČAVAM SVE VRSTE LITERATURE

Vladimir Đurić kaže da kada je ušao u 40-e su počeli su lomovi bivše Jugoslavije i ratovi i tada je video da počinju teška vremena i krenuo da proučavam ozbiljniju literaturu, istorijsku, političku. Nije mnogo o tome pričao, i ističe da kad napiše knjigu o tome i objavi je, ne trudi se ljudima da objašnjava šta tu piše.

“Računam da će neko doći do nje, pročitati i , zainteresovati se i iskoristiti je kao inspiraciju. Pišem kao publicista i kao novinar. U četrdeset i nekoj sam ušao u ozbiljan posao. Bio sam urednik zabave u „Blicu“, tako da sam i tu nastavio svoju zabavnu tradiciju, ali sam tada ušao u ozbiljne sisteme, pa sam sebi razjasnio kako mnoge stvari funkcionišu. Dnevna novina je centar svega”, naglašava Đurić.

Vesa Simonović je tad bio glavni urednik, tad su bili aktuelni ratovi, počela je priča o NATO bombardovanju, Vladimir Đurić je došao posle svega toga, ali ta priča je i dalje bila teška, nije bilo lagodno u novinama. Kaže da je treća etapa upravo ta kad je ušao u novinarski svet i u svet medija i medijske strukture, gde je upoznao sve značajne ljude u medijima u Srbiji i počeo da se bavim poslom PR-a, što i danas često radi.

POSTOJE DVE VRSTE SVETA, NOVAC JE MATEMATIČKI FENOMEN „BOŽANSTVO“

Pričajući o svojim knjigama ističe da sve što radi, radi smisleno.

“Svaka moju oblast mogu da opravdam. Dat mi je talenat da baratam i vladam rečima, da pišem pesme, romane, novinske članke, eseje… to me je navelo da se zapitam šta su reči i odakle dolaze. Smatram da reči dolaze od Boga, on je stvorio Zemlju tako što je izgovorio reč. Onda sam se zapito kako je moguće da na osnovu izgovarene reč stvara predmete. To možemo da povežemo sa savremenom tehnologijom. Verujem da je moć reči ogromna i da je iznad matematičke moći. Po meni postoje dva modela sveta. Svet reči, gde su poezija, pesme, religija, duhovni život, lepe i duboke emocije – patnja, strasti, nostalgiju… Svet matematike, precizan, neemotivan, uniforman, fantastičan za vladanje svetom. Novac pripada matematičkom svetu. Ja sam u knjizi „Metodologija tehno sveta“ opisao fenomen boga novca. Novca koji vlada planetom Zemljom uprkos pravom bogu, koji pripada svetu gde su reči. Ta dva sveta postoje u svakom od nas“, kaže Đurić.

Napominje da je reč komplikovanija od matematike! ” Ljudi se mole rečima. Proučavao sam mitologije i religije. Kod njih je reč veoma bitna. Jednako je važna u Hrišćanstvu, Islamu, pa i Judeizmu gde su ta dva sveta spojena. Zbog toga je Judeizam možda najmodernija religija. Sve što izučavam i pišem radim da bih inspirisao nekog ozbiljnog istoričara, teoretičara, politikologa…”

Mediteran mu je inspiracija i naslov nekoliko albuma „Đure i mornara“.

“Poslednji se zove „More“, gde sam ja napravio nostalgiju za morem i Mediteranom. Izučavao sam istorijske mitove i svega ostalog što se dešavalo na ovim prostorima i napiso knjigu „Zagonetna istorija Srba“. Mediteran je svuda dokle rastu masline, pa i vinova loza…”

Sa tamburaškim bendom „Vojvođanski san“ iz Pančeva napravio je eksperimentalni album – „Nove gradske pesme“, pesme prilagođene tamburaškom izvođenju. Promocija je privukla puno ljudi. “Pančevo je meni prelep grad!”, kaže Đura.

„Ja sam svašta radio kroz karijeru. Nisam imao stalni posao sve do 2003. godine, kad sam ušao u Blic“.

MLADE NOVAC ZANIMA DA BI GA TROŠILI, IPAK IMA I ONIH MLADIH KOJI SE OKREĆU RELIGIJI

Mlade ljude neće zanimati duhovni svet, već novac i ono što se njime može kupiti., ističe Vladimir. “Mladi veruju u Boga Novca, a ne u pravog Boga. Ipak, ima i mladih koji veruju u duhovni svet i koji se vode njime. Ja verujem i dalje u taj stari tradicionalni svet i njegove vrednosti i upravo on, spram tehno sveta koji je novi, pravi razliku i to sam pisao u prvoj knjizi „Mitologija tehno sveta“. Taj stari svet je bio do pojave Nikole Tesle, a on je posle napravio novi. Sa strujom je napravio tehno svet. Sve se promenilo i napredak nauke je bio ogroman i danas nauka i taj prosvetiteljski svet čini ogroman sklop. Naučni timovi vrhunskih naučnika danas su kompijutersko generisani umovi mladih ljudi koji su zaradili ogromne pare. Ti momci su toliko moćni da mogu da oblikuju svet danas kako god hoće. Kome to ne odgovara, njemu pošalju viruse, epidemije i slično”.

NA PODNEBLJU BALKANA SU SE MEŠALE MNOGE NACIJE, KULTURA KREĆE OD LEPENSKOG VIRA

Želeo je da istražuje i zašto su neki narodi ovakvi, a drugi onakvi… “Stari svet je bio kao jedna lopta, planeta i jedan okean. Onda se zemlja otcepila i nastali su kontinenti. I nastale su tri velike grupe naroda: Hiperborejci, Atlantiđani i Lemurijanci. Nisu mogli da komuniciraju, pa je svako napravio svoje društvu i kulturu. Kasnije su počeli da komuniciraju, otimaju jedni drugima teritorije i da se sukobljavaju. Na Balkanu se jedan narod naročito osvestio. Pronašao modele da pronađe sopstvenu kulturu i to počinje od kulture Lepenskog vira. Tu su živeli Drevni Srbi i od njih mi danas imamo čak 80% gena. Drevni svet je zaista postojao i u njemu su Drevni Srbi bili veliki narod. Srb- je koren mnogih reči”, kaže Đurić.

ISTORIJU SRBA JE OTKRIO DERETIĆ, TO JE ZA MENE VODILJA U PISANJU

Vladimir Đurić kaže da mu je potpuno zanimljiva zagonetna istorija Srba koju je otkrio Deretić i da veruje da je baš tako .

“2000 godina pre naše ere bio je taj veliki car koji se rodio negde u Raškoj. Vremenom mi smo postali narod koji ima u sebi i Atlantiđansko i Hiperborejsko poreklo. To su dve sukobljene struje u svetu, a kod nas nisu, mi imamo i jedno i drugo. To je velika prednost. Đoković, Tesla i drugi imaju dobre genetske predispozicije da postanu to što jesu.”

Ističe da u Srbiji nije lako živeti, niti vladati, zato se nikad nije bavio politikom.

“Ovde je nezahvalno baviti politikom jer može svako da vam sudi, a ako se ne bavite politikom, onda ljudi misle da ste glupi ili uvezani sa nekim. Ja se i dalje držim reči, pesničke priče. Poezija je sjajna. Svi pesnici su živeli bedno, ali pesme pamtimo i pesnike. Pesnici ma koliko da deluju beznačajno, kroz istoriju isplivaju kao nešto veliko. Voleo bih da taj trag od mene ostane kroz muziku i pesništvo”, kaže Đurić i dodaje da su veliki istoričari, čak i svetski rekli da mi Srbi imamo istorije za 40 naroda!

Related posts

Rumunska pravoslavna crkva u Vladimirovcu dobila novi izgled

Mirjana Popović

Sećanje na Rome stradale u Drugom svetskom ratu

Aleksandra Miloševska

Pančevačka bolnica uskoro izlazi iz COVID sistema

Jasmina Petkovic

Ostavite komentar

Ovaj sajt koristi kolačiće da bi vam pružio bolje korisničko iskustvo. Za detalje pogledajte uslove korišćenja. Prihvatam Više informacija