20. juna 2021.
Radio televizija Pančevo
Politika Srbija Vesti

Brnabić u Tirani: Težak sastanak, uvod u dijalog Beograda i Prištine

Premijerka Ana Brnabić izjavila je danas da je sastanak u okviru Samita Zapadnog Balkana u Tirani bio teži nego što je očekivala, navodeći da je više predstavljao uvod u predstojeće događaje, među kojima je i dijalog Beograda i Prištine, nego što se govorilo o regionalnim temama.

Brnabić je novinarima rekla da je pokušala da se fokusira na dobre rezultate i saradnju u regionu, a da je “neko drugi” razgovor prebacivao na teren politike.

“Ali ako želite da govorite o politici, onda smo tu da kažemo činjenično stanje, ali i da je saradnja važna”, rekla je Brnabić.

Na Samitu su pored premijerke učestvovali i predsednik Crne Gore Milo Đukanović, premijer Severne Makedonije Zoran Zaev, albanski premijer Edi Rama, predsedavajući Saveta ministara BiH Zoran Tegeltija, ali i premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti.

Upitana da li je imala priliku da razgovara sa njim, s obzirom da se za nekoliko dana održava dijalog u Briselu, Brnabić je kazala da nije imala takvu priliku, ali je imala, kaže, “razmenu mišljenja” tokom samita.

“Mislim da je tu bilo provokacija i njegovih ideja o tome kako treba da izgleda regionalna saradnja, ali mislim da je dobio adekvatan odgovor i činjenično stanje”, rekla je Brnabić.

Na pitanje koje su to ideje bile i kakav je bio odgovor, premijerka kaže da nije sigurna koliko može o tome da govori, jer se sve dešavalo iza zatvorenih vrata, ali je, kaže, bilo u njegovom maniru da sve počinje od njega i nove administracije.

Govorio je, rekla je Brnabić, o tome kako “ne može više ovako da se sarađuje” nego u drugačijem formatu u kome su “Kosovo i Srbija jednaki partneri”.

Premijerka mu je, kaže, odgovorila da to nije moguće i da postoje velike razlike, Srbija je suverena država, a tzv.Kosovo nije, te je takve stvari najbolje ostaviti za dijalog.

Brnabić je podsetila da će 1.jula stupiti na snagu Sporazum o ukidanju rominga na teritoriji Zapadnog Balkana.

Istakla je da je to benefit za građane, kao i da region očekuju važni projekti.

Ona je najavila da će se u septemrbru krenuti sa izgradnjom takozvanog autoputa mira, od Niša do Merdara, i očekuje se da će tada u Srbiji biti prisutni i predstavnici EU.

“Imamo do kraja godine i početak izgradnje gasovoda do Bugarske, to je važan regionalni projekat, a onda već u prvom kvartalu 2022.godine imamo početak još dva važna projekta – jedan je železnički Koridor 10, odnosno modernizacija kompletne trase od Beograda do Preševa, i drugi između Niša i Dimitrovgrada”, rekla je Brnabić.

Podsetila je na Ekonomski investicionu plan za Zapadni Balkan u iznosu od devet milijardi evra.

“EU je opredelila i dodatna sredstva, ali to će zavisiti od projekata”, rekla je ona.

Premijerka je najavila da Srbiji predstoje međuvladina konferencija, kao i nekoliko regionalnih samita, među kojima je i nastavak Berlinskog procesa početkom jula.

Varhelji: Ovo je godina Zapadnog Balkana

Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji izjavio je danas u Tirani da je ova godina – godina Zapadnog Balkana.

Varhelji je, posle održanog samita lidera Zapadnog Balkana WB6, rekao da će sprovođenje Ekonomskog i investicionog plana u regionu biti početak kraja krize izazvane virusom kovid-19, najavljujući da će investicioni plan u dogovoru sa Evropskom unijom mobilisati trećinu BDP-a regiona, prenosi portal Albanian dejli njuz.

“U region će biti distribuirano 30 milijardi evra. Plan neće funkcionisati ukoliko region ne funkcioniše kao celina”, rekao je Varhelji i istakao da će se to ostvariti jedino ukoliko lideri Zapadnog Balkana sarađuju u stvaraju zajedničkog regionalnog tržišta.

Kako je rekao, sve zemlje regiona kreću se u pravom smeru, u smislu stvaranja tog tržišta i najavio novi samit zemalja Zapadnog Balkana u julu.

“Vidimo prve rezultate koji idu u tom smeru kroz postizanje sporazuma o ukidanju rominga na Zapadnom Balkanu”, rekao je Varhelji opisujući to kao veliko dostignuće.

Kako je rekao, implementacija tog plana omogućiće prolaz građana kroz države sa ličnom kartom, priznavanje univerzitetskih diploma i ukidanje radnih dozvola.

“Sve ovo omogućiće da saradnja na Zapadnom Balkanu bude u službi građana”, rekao je Varhelji.

Kurti: Srbija drži sebe kao taoca jer ne želi da prizna Kosovo i Metohiju

Premijer privremenih institucija u Prištini Aljbin Kurti izjavio je danas da Srbija samu sebe drži kao taoca jer ne želi da prizna nezavisnost KiM.

On je to rekao novinarima u Tirani nakon završenog samita lidera Zapadnog Balkana.

“Želimo da se integrišemo u EU, u NATO. Priznanje Kosova je dobro i za Srbiju koja samu sebe drži za taoca jer ne želi da nas prizna”, rekao je Kurti, prenosi portal Balkan veb.

Govoreći o polemici sa premijerkom Srbije Anom Brnabić, Kurti je rekao da je do nje došlo jer Brnabić odbija da prihvati nezavisnost Prištine.

Dodaje i da bi Srbija trebalo da se ogradi od režima Slobodana Miloševića.

“Brojne inicijative su spojile lidere zapadnog Balkana kako bi se doneo duh evrointegracija. Regionalne inicijative su u zastoju jer Srbija ne želi da prizna nezavisnost KIM. A to bi doprinelo većoj saradnji. Nije dovoljno samo zajedničko tržište već i vrednosti EU da se ugrade u odnose u regionu. Za Srbiju je najvažnije da prizna nezavisnost Koosva kako bi prihvatila realnost”, rekao je Kurti.

Odgovor Ane Brnabić na Kurtijeve provokacije

Premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti, na Samitu Zapadnog Balkana kome prisustvuje i predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, zatražio je danas da se redefiniše CEFTA sporazum u kome bi tzv. Kosovo bilo tretirano kao država, saznaje Tanjug.

Kurti je takođe pozvao Srbiju da prizna tzv. Kosovo.

Na te provokacije mu je odgovorila premijerka koja je rekla da aktuelni format dobro funkcioniše i da ne postoji nijedan pravni argument da se bilo šta menja, jer je Kosovo deo Srbije.

Brnabićeva je podsetila Kurtija da Kosovo ne priznaje pet članica EU, da nije član UN i da u tom smislu sigurno ne može imati drugačiji status od postojećeg.

Na to je replicirao Kurti sa pitanjem: “Šta ćete da uradite, je l’ hoćete da nas okupirate?”, a Brnabić mu je odgovorila: “Kako mislite da okupiramo sopstvenu teritoriju?”.

Bregu: Raste podrška integraciji u EU

Generalna sekretarka Saveta za regionalnu saradnju (RCC) Majlinda Bregu izjavila je danas da podrška integraciji u Evropsku uniju nastavlja da raste na Zapadnom Balkanu i da je ove godine podržava 62 odsto građana u odnosu na prošlogodišnjih 59 odsto, saopštio je RCC.

“Podrška naših građana i privrednih subjekata regionalnoj saradnji je još veća. 77 odsto građana veruje da regionalna saradnja može da doprinese boljoj političkoj, ekonomskoj i bezbednosnoj situaciji u njihovoj ekonomiji, dok je 69 odsto privrednih subjekata smatra važnom za kvalitet poslovanja”, rekla je Bregu na samitu lidera šest ekonomija Zapadnog Balkana i Evropske unije u Tirani.

Ona je dodala da pozdravlja dosadašnji napredak i da se raduje uspešnom potpisivanju važnih regionalnih dogovora kojima se olakšava slobodno kretanje ljudi.

Podsetila je da će 1. jula na snagu stupiti Regionalni sporazum o snižavanju cena rominga, što znači da će tada Zapadni Balkan postati region bez rominga.

“Ovaj sporazum je važan dokaz potencijala sveobuhvatne regionalne saradnje u korist naših građana i dobar model za dogovore koji će uslediti. Nastavićemo da nepokolebljivo radimo sa našim evropskim partnerima sve dok naši građani ne budu bez dodatnih troškova rominga u Evropskoj uniji, a isto važi i za građane EU u našem regionu”, dodala je Bregu.

Brnabić sa Varheljijem

Premijerka Srbije Ana Brnabić sastala se danas u Tirani sa evropskim komesarom za proširenje Oliverom Varheljijem, uoči početka Samita Zapadnog Balkana.

Na samitu u Tirani biće reči o pripremama za primenu Ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan.

Albanski premijer Edi Rama dočekao je u predsedničkoj palati u Tirani i ostale delegacije – predsednika Crne Gore Mila Đukanovića, predsednika Saveta ministara BiH Zorana Tageltiju, premijera Severne Makedonije Zorana Zaeva i premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija, javlja Tanjugov izveštač.

Na prethodnom samitu u Sofiji su se zapadnobalkanski visoki predstavnici dogovorili da pospeše ekonomsku saradnju u regionu, podudarnu vrednostima EU i da stvore zajedničko regionalno tržište, uz primenu mera zaštite životne sredine i projekata zelene privrede i energetike.

Lideri Zapadnog Balkana su tada ocenili da bi to povećalo konkurentnost regiona i približilo ga tržištu Evropske unije.

Palmer o američkoj viziji za Zapadni Balkan

Izaslanik SAD za Balkan Metju Palmer rekao je danas da je dosledna američka vizija za Zapadni Balkan ona koja ovaj region vidi posvećen evrointegracijama i u miru sa svim susedima.

“Nadam se da to nije samo vizija koju SAD i EU imaju za ovaj region već i da je to vizija koju Zapadni Balkan ima sam za sebe”, rekao je Palmer.

On je dodao da SAD ostaju posvećene cilju a to je uvođenje Zapadnog Balkana u EU, kao i postizanju uzajamnog dubokog ekonomskog partnerstva među zemljama tog regiona.

Palmer je istakao da je zajedno sa Miroslavom Lajčakom tokom nedavne posete Beogradu i Prištini želeo da “pokaže posvećenost SAD da u bliskoj koordinaciji sa EU olakšamo dijalog dve strane”.

On se osvrnuo i na konačnu presudu Ratku Mladiću za koju je rekao da joj je cilj da se spreči ponavljanje zločina.

Palmer je takođe ponovio da je američki predsednik Džozef Bajden potpisao sankcije u vezi regiona Zapadnog Balkana čiji je cilj borba protiv korupcije i nastojanje da se ojača vladavina zakona.

Američki zvaničnik je u svom obraćanju na konferenciji podsetio i na reči šefa nemačke diplomatije Hajka Masa koji je na Berlinskom procesu rekao da je potrebno postizanje zajedništva u ciljevima SAD i EU da se dođe do normalizacije odnosa u dijalogu Beograda i Prištine.

Izaslanik SAD za Balkan je pružio podršku ulozi Grčke u regionu Zapadnog Balkana, posebno zbog njenog odnosa sa Severnom Makedonijom kao i zbog produbljivanja odnosa sa Kosovom.

“Grčka ima snažnu podršku SAD i mi želimo još jaču saradnju širom regiona”, istakao je Palmer.

On je dodao da se u regionu stiče utisak da EU gubi interes za perspektivu članstva Zapadnog Balkana u Uniji i da je zato potrebno da se izgrade veze poverenja.

Potrebno je da EU hitno vrati svoj kredibilitet i da u narednom periodu pokaže svoju ozbiljnost u vezi Zapadnog Balkana, zaključio je Palmer.

Related posts

Ministar Vulin sa načelnicima policijskih uprava

Mica Milakov

Tužna slika grobalja na centralnom Kosmetu

Katarina Popović

Скупштина АП Војводине бира Покрајинску владу

Bojana Kecic

Ostavite komentar

Ovaj sajt koristi kolačiće da bi vam pružio bolje korisničko iskustvo. Za detalje pogledajte uslove korišćenja. Prihvatam Više informacija