2. decembra 2021.
Radio televizija Pančevo
Društvo Najvažnije Vesti

Gost “Lica nacije” – protojerej-stavrofor Radoslav Radmanović: Vaskrs je temelj hrišćanske vere

Gost današnje emisije Lice nacije je protojerej-stavrofor Radoslav Radmanović, arhijerejski namesnik. Na samom početku domaćin emisije Marko Milutinović čestitao je Vaskrs vernicima koji danas slave ovaj praznik. Gost je priču u emisiji počeo u duhu praznika o sećanjima na Vaskrs iz detinjstva, obzirom da je rodom iz Dalmacije.

–  Ja sam rođen u Zadru, odrastao u selu Ravnim Kotarima, u okolini Zadra i Benkovca, to je najplodniji deo Dalmacije. Većinski narod je bio srpski. U tom mestu je hram je iz 16. veka, podignut 1509. godine, što govori o postojanju našeg naroda na tim prostorima.  Prvo sećanje na proslavu praznika Vaskrsenja Hristovog u Dalmaciji iz dana kada je to kao i u celoj bivšoj Jugoslaviji bilo skrajnuto, ali se održalo i sačuvalo u velikoj meri. Jer upravo kroz čuvanje praznika, običaja i svega što smo mi kao narod koji je živeo u visenacionalnoj izmešanoj sredini, koji je vekovima trpeo razna pokrštavanja i razna druga nametanja da promeni kako svoju veru tako i svoje ime. Ali upravo su praznici i običaji oni koji su nas održali. Prva sećanja su vezana za školovanje,  upoznao se sa verom i sa crkvom, i na kraju školovanja rešio da upišem Bogosloviju i predam svoj život gospodu, crkvi i Bogu, rekao je otac Radostav.

Na pitanje da li mu je i porodica bila verujuća i uticala na njegov izbor, rekao je da su sve srpske porodice u Dalmaciji, koje su bile nacionalno osvešćene, a kroz to je dolazilo i crkveno osvešćenje. Kaže da su se oduvek poštovali svi pravoslavni praznici, krsna slava se slavila u gotovo svim kućama, stičući takva iskustva i crkvena saznanja nije imao nijedno dvoumljenje vezano za put koji je odabrao. Govori da je odrastajući u mešovitoj sredini bio svedok zabrane religije posebno Srbima, uvek se gledalo  drugačije, kada srpska deca idu u crkvu, za razliku od rimokatoličke. Oni su išli bez ograničnja i nisu imali problema,  tek kasnije osamdesetih godina videvši  kako oni posećuju svoje hramove i mi smo više krenuli u crkvu i proslavljali svoje praznike, onako kako smo trebali da radimo oduvek.

– Ja nastavljam školovanje u manastiru Krki koja je najstarija Bogoslovija u Srpskoj crkvi, već  1615. godine tamo je bila Bogoslovska škola, a zdanje manastira je iz 1345. godine, sagradila ga je sestra cara Dušana, udata za Mladena Šubića. Manastir Krka je bio rasadnik bogoslova i rasadnik episkopa Srpske Pravoslavne Crkve. Upisujem Bogosloviju 1991. godine u vreme početka svih ratnih dešavanja u Dalmaciji i bivšoj državi. U manastiru Krka sam proveo 4 godine, i ako Bogoslovija traje pet godina, tu sam bio do 5. avgusta 1995. godine kada zbog agresije i progona srpskog naroda u Oluji čitava škola, pa i mi napuštamo prostor Srpske krajne, kaže otac Radoslav.

Gledaoce koji su saznali da će protojerej-stavrofor Radoslav Radmanović  biti gost imali su pitanje za njega, kako je najpravilnije za njegove parohijane koji žive u današnjem svetu da poste, on odgovara:

– Post je disciplina i duše i tela i sada kada smo bili u ovom četrdesetodnevnom velikom časnom postu kojem pridodajemo strasnu sedmicu, crkva prospisuje način kako se on posti, međutim postoji popuštanje pravila zbog zdravstvenog stanja, ili nekih drugih razloga, crkva dopušta da neko blaže ili teže posti. Mi veliki časni post postimo na vodi, osim subote i nedelje, jedemo ribu dva putra u toku posta na Blagovesti i na Cveti. Svakako, ublažavanje posta je uvek u dogovoru s svojim duhovnikom, i dobija se blagoslov od parohijskog sveštenika. Duhovnik mu određuje pravu meru za njegovo spasenje.  Post je bogaćenje sebe sa vrlinama, kaže protojerej-stavrofor Radoslav Radmanović.

Kako bi ocenili kako smo mi kao narod, a pravili smo dosta grešaka, od Prvog svetskog rata, spremni da vrednujemo našu veru?

-To je pitanje za svakog pojedinačno, ali kao narod smo na dobrom putu ako se držimo puta Svetog Save i drugih mučenika koji su se žrtvovali za svoju veru. Nema ništa svetije nego dati život za bližnjeg svog, to treba da bude cilj kako pojedinca tako i naroda, svesni smo da mnoga stradanja gledajući iz današnje perspektive su mogla biti izbegnuta da smo išli Hristovim putem. Posle prvog svetskog rata smo još uvek bili verujući narod, a onda je došao Drugi svetski rat i sva srtradanja koja su zadesila naš narod u Jasenovcu i raznim stratištima širom bivše Jugoslavije. Mi smo to čini se preko toga lako prešli, i  zaboravili svoju crkvu i veru, mi mnoge porušene crkve i hramove nismo obnavljali, pa su od delova našeg naroda izmišljene druge nacije. Pokušano je da naša crkva bude razbijena na više delova, i danas smo svedoci toga da nosimo i trpimo sve ono što nismo smeli sebi da dopusimo, a to je da se odreknemo zbog vlasti i zbog jednog vremena koje nas je progutalo kao da smo izgubili hiljadu godina istorije zbog tih pedeset godina ateizma, koje su nas vratile mnogo unazad i kao narod i kao društvo. Imali smo primere progona sveštenika, mnogi su sveštenici i episkopi zatvarani, ubijani, premlaćivani, bilo je strašnih stari koje su se dešavale našoj crkvi i sada kada pogledate sada se zapitamo iz ove perspektive šta se to desilo u umu onog Srbina pravoslavca  40-tih godina, da se 45 –  godine probudi kao protivnik svega onoga što on jeste. Vidimo da smo upravo ostali bez Boga, ostali smo odboženi.  Mi smo se odmakli od Boga, međutim nadamo se da su ta vremena iza nas i da novi naraštaji dolaskom u sveti hram i bogosluženja i veronauku, da smo upravo na tom putu, rekao je otac Radoslav.

Govoreći o pravoslavlju, sveštenik kaže: „ Na zapadu je kriza identiteta i kriza vere, pravoslavlje je bogotražiteljska vera, gledajući sa ove distance, šta se dešavalo od početka gonjenja hrišćanja mi ne možemio ništa drugo nego očekivati da će oni progoniti Srpsku crkvu. Biće udara sa svih strana na našu crkvu, ali ako je Gospod sa nama nemamo razlog da se plašimo.  Mi dolazimo u crkvu zbog spasenja. I današnji dan predstavlja pobedu Hrista nad smrću. Upravo je Vaskrs temelj hrišćanske vere”.

– Čitav život čovek traži smisao, a smisao nalazi u crkvi i u Bogu, jer smisao svih nas pravoslavnih hrišćana je u Gospodu, jer on je istina, početak i kraj,  put i život. Mi dolazimo na ovaj svet da bi našli svoj život u Gospodu,  zadovoljenje svojih potreba i duhovnih i telesnih. Kažu može čovek da zadobije čitav svet, ali ako duši svojoj naudi šta je učinio.U veru se ulazi postepeno, kao dete kad se rodi. Danas naš čovek želi sve to da preskoči, da je odmah na kraju puta, i da deli savete drugima kako treba da se ponasa u crkvi i u veri. Ali prvo je smirenje. Do smirenja se dolazi kroz poslušnost prema svemu što nas očekuje i trpljenje, jer život nije jednostavan, ima i uspona i padova, a kada sve to prođe dolazi se do smirenja, ne možemo do smirenja doći lako. Svedoci smo koliko duhovnika kroz veru žive u raznim isposničkim uslovima i koji ceo život posvete Gospodu. Treba uspeti da čitav život živimo jednim vrlinskim životom, da bi došli do smirenja. Treba da prihvatamo stvari kakve jesu, a ne da sve u životu podredimo svojim zahtevima, rekao je u emisiji gost.

Otac Radoslav u emisiji Lice nacije je pričao  o daru molitve, da treba biti uvek u mislima biti u molitvi, kako bi uvek bili uz Gospoda, a  u današnje vreme mnoge stvari  nam oduzimaju vreme i samim tim gubimo vreme za spasenje svoje duše.  Kroz molitvu mi doživljavamo Gospoda i useljavamo ga u srce svoje.

– Čovek je sazdan od zemlje i od duha, u srcu svakog čoveka postoji Bog, ali od svakog od nas zavisi šta ćemo potražiti u srcu svom. Potrebni su dodatni napori da se uđe u suštinu svog bića, kaže sveštenik.

– Dobro je da se  čita stevotačka literatura u meri u kojoj jedan čovek može da razume, to nikako ne treba da radi na silu, ali ako ima nedoumice ili nejasnoća treba da se obrati svešteniku, jer ne može svaki čovek da razume svaku reč svetotačke literature, kaže otac Radoslav.

– Često puta se desi da ljudi ne poslušaju, lako je razgovarati sa nekim ko je u veri i objasniti mu šta on mora da čini, šta se od njega očekuje kao hrišćanina. Sa onim koji nije morate pažljivo, ali nikako da se uplaši, sa ljubavlju i ukazati mu pravi put da bi on nakon izvesnog vremena sam došao  na to da je to suština stvari za kojima on traga, čemu želi da ide, da nađe Gospoda. Parohijski sveštenik ima mnogo obaveza u smislu  da je dobar na parohiji, da je dobar otac, suprug, svaki sveštenik nailazi na razne probleme sa svojim parohijanima, ali najvažnije da sačuva blagu narav i u smislu da svakoga koga može posavetuje  i uputi na pravi put, kaže otac Radoslav.

 Kada sveštenik ima ljubavi u srcu, lako će sve probleme da prevaziđe, jer i ako pogreši nekada, lako će zatražiti oproštaj, i lako će mu ljudi oprostiti, ako je tro učinio iz neznanja, a ne sa namerom. Pa sve bi to mogli podevsti pod gorodst, ti poroci i grehovi izviru iz gordosti.Kada se više poklanja fizičkom izgledu, kada prođemo pored salona  lepote i teretana oni su uvek puni, a hramovi su nam prazni.  Ljudi su se opredelili za fizički izgled koji moze da traje 10 godina, niko ne razmišlja o večnosti. Mi u hramu odbacujemo prolaznost i ulazimo u večnost. Postali smo potrošačko društvo, ne razmišljamo racionalno, vodimo se potrošačkim duhom, ne razmišljajući da nam mnoge od ti stvario nisu potrebne, bitna je suština, vera u Gospoda, to je suština, i vera u Vaskrsenje kao cilj našega života, kaže gost.

Na pitanje do kada se pozdravljamo pozdravom Hristos Vaskrse, Vajstiun vaskrse  otac Radosav je odgovorio  do Spasovdana.

Ljubav nije ništa drugo nego žrtvovanje za drugoa, što su znali naši preci i toga su se pridržavali, zaključio je u emisji “Lice nacije” protojerej-stavrofor Radoslav Radmanović.

Naš hram sa dva zvonika simbolizuje dva naroda u dve države, Austrougarskoj i Turskoj, što pokazuje solidarnost u to teško vreme, a naš narod je pronalazio način da pomogne jedan drugom, rekao je otac Radoslav, uz pozdrav HRISTOS VASKRESE.

Related posts

Karate: Zlato za Jovanu, srebro Biteviću

Zorana Stekovic

Vučić danas u Leskovcu

Zorana Stekovic

Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta; Vučić: Srbija pamti!

Jasmina Petkovic

Ostavite komentar

Ovaj sajt koristi kolačiće da bi vam pružio bolje korisničko iskustvo. Za detalje pogledajte uslove korišćenja. Prihvatam Više informacija