16. oktobra 2021.
Radio televizija Pančevo
Južni Banat Najvažnije Pančevo Srbija Vesti

22 godine od početka NATO bombardovanja

Dvadeset četvrtog marta, navršava se 22 godine od početka NATO bombardovanja Srbije i Pančeva. U napadima, koji su trajali 78 dana, poginulo je oko 3.500 ljudi, među kojima je stradalo čak 79 dece. Teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, manastiri, crkve i spomenici kulture. Među prvim metama bombardovanja bilo je i Pančevo, a u NATO agresiji, Pančevo je izgubilo i svoje sugrađane.

Sirene su se čule 78 dana, a ukupan broj žrtava nikada nije utvrđen. Napad na Srbiju, odnosno Saveznu Republiku Jugoslaviju, izvršen je bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, što je bio presedan.

U prvim minutima nakon početka napada na našu zemlju, gađana je fabrika aviona „Utva”, a pogođene su i vojne baze u okolini Kačareva i Pančeva.

U Pančevu su tokom trajanja bombardovanja pogođene i petrohemijske fabrike, što je, uz ogromnu materijalnu štetu, imalo i nesagledive ekološke posledice. Rafinerija je bombardovana sedam puta, a „Petrohemija” i „Azotara” po dva puta! Uništen je i veći deo „Utve”.

Ukupno oštećenje građevinskih objekata, bez fabrika, na teritoriji Pančeva procenjena je na oko 608.000 dolara.

NATO avijacija je gađala Pančevo 24 puta i bacila je oko 60 razornih bombi.

U ranu zoru, 4. aprila, bombe su pale na pogon Energana u Rafineriji nafte Pančevo i tom prilikom su, na svojim radnim mestima, poginuli radnici Rafinerije Dejan Bojković, Dušan Bogosavljev i Mirko Dmitrović.

U noći između 11 i 12. aprila, bombe su pogodile skladišna postrojenja Rafinerije.

Samo par dana nakon toga, agresori su prekršili sva međunarodna pravila kada u noći između 15 i 16 aprila, oko ponoći bombardovali Petrohemiju i Azotaru. U Azotari je pogođen rezervoar amonijaka, i vinil-hlorid monomera u „Petrohemiji”. 

Nakon što su bombe pale na „Petrohemiju”, Pančevo je kao i Starčevo ali i ostala naselja bilo prekriveno crnim prahom, kao i oblakom dima, a u vazduh je otišla velika količina kancerogenog vinil-hlorid monomera.

U noći između 17. i 18. aprila pogođene su sve tri fabrike južne industrijske zone u isto vreme.

1. juna 1999. između Starčeva i Omoljice poginuli su propadnici Vojske: general-pukovnik Vojske Jugoslavije pilot Ljubiša Veličković, dok je obilazio jedinice na prvoj liniji odbrane, kao i pukovnik Božidar Pejčić i major Svetomir Trifunović.

Simbol stradanja te 1999. godine je trogodišnja Milica Rakić čija pogibija je odjeknula Srbijom. Mala Milica Rakić je poginula u svojoj kući, u kupatilu dok je sedela na noši 17. aprila. Tada je geler od rasprskavajuće bombe uleteo kroz prozor kupatila. SPC je 2004. pokrenula inicijativu da se mala Milica kanonizuje i proglasi za sveticu.

Tokom napada NATO stradalo je 79 dece. Tokom 78 dana, koliko su trajali vazdušni napadi, poginulo je 3.500 ljudi, od čega 2.500 civila, a povređeno je više od 12.000 osoba. Među povređenima je bilo 6.000 civila, a čak 2.700 dece. Materijalna šteta procenjena je na 100 milijardi dolara. Procenjuje se da je bačeno oko 10 tona osiromašenog uranijuma na Srbiju.

Oštećeno je i 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 mostova razoreno.

Posle više diplomatskih pritisaka, bombardovanje je okončano potpisivanjem Vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu 9. juna 1999, da bi tri dana potom počelo povlačenje snaga SRJ sa Kosova i Metohije.

Na kraju da podsetimo da je Nato, bombardovanje naše zemlje, nazvao Milosrdni anđeo.

Related posts

Ministarstvo prosvete: Lažna vest da se prekida nastava na daljinu

Nikoleta Dragaš

“Tamiš” slavio s pola koša razlike

Nikoleta Dragaš

Đerlek: Mere verovatno ostaju iste

Zorana Stekovic

Ostavite komentar

Ovaj sajt koristi kolačiće da bi vam pružio bolje korisničko iskustvo. Za detalje pogledajte uslove korišćenja. Prihvatam Više informacija