28. septembra 2021.
Radio televizija Pančevo
Društvo Najvažnije Srbija Vesti

Slađana Zarić: Poruka emisije je da moramo da znamo našu istoriju

Gost ovonedeljne emisije “Lice nacije” bila je Slađana Zarić, urednica i novinarka RTS-a.

“Ja mislim da čovek mora da prilazi sa emocijama, ako želite emociju da prenesete, morate da saslušate ljude koji su to preziveli. Zločin nad decom je najstravičniji”, rekla je Zarić.

Diana Budisavljević je bila prava heroina tog vremena, ali i posle

“Ja sam taj film radila godinu i po dana i istraživala po arhivama u okolini, istraživala šta možemo naći o Diani”, rekla je Zarić.

Zarić kaže da, prema njenom istraživanju, ono što je Dijana najviše želela jeste da sačuva živote dece i da ih vrati u njihove porodice. “Ima nekoliko mesta gde su se te strašne stvari dešavale. Imate ljude u filmu koji su prisustvovali tome…Diana dolazi u tom trenutku i pokušava da ih spasi. Ona radi sve to bez dozvole”, dodala je Zarić.

Sigurno je 7.500 dece ostalo u životu zahvaljujući Diani Budisavljević

“Zamislite nekog ko je spasio 7,5 hiljada života, to je bio njen cilj… da izvuče tu decu odatle po svaku cenu. Ono što je jako bitno da razumemo jeste put te dece. Diana kada dolazi u Staro Gradište, ja sam imala transportne liste sa imenima i podacima, ona je želela da kad prođe rat tu decu vrati porodicama, da oni dobiju kartone, ime i prezime. Ustaše ulaze u priču sa željom da deca nestanu. Ta deca su došla u Frankfurt, ali se nije znalo ko su, jer su njihovi kartoni izgubljeni u drugoj fazi transporta”, istakla je Zarić.

Razumem potomke žrtava koji sada žive u Hrvatskoj, nije svejedno javno govoriti

“Pronašla sam čoveka iz Petrinje koji je udomljen u Hrvatskoj, cela njegova porodica je ubijena u Jasenovcu.  Stupila sam sa njim u kontakt i želela da mi ispriča njegovu žitotnu priču, ali  on mi je rekao da je na tu priču odavno stavio tačku i da ga nikada više ne pozovem.  Čovek mora da shvati da on sada tamo ima porodicu i decu koja su odrasla u Hrvatskoj i  da se plaši posledica po njih ako bi se on pojavio na nekoj srpskoj televiziji da priča o zločinima koji su se dešavali nad srpskim narodom od strane hrvatske države”, rekla je Zarić.

Deo dece je odveden u Sisak gde je bio logor za Srbe, koji je gori od Jasenovca

Zarić kaže da Diana nije bila jedina koja je htela da spasi decu. “Jedan deo dece koji je otišao u Zagreb je najbolje prošao, jer je smešten u institucije, a drugi deo smešten je u Sisak, gde je takođe postojao logor. Veliki broj dece je okončao svoj život u Sisku”, dodala je Zarić.

Jasenovac je sistem logora, tu su se na nekoliko mesta dešavali zločini

Zarić kaže da brutalnost zločina iz Jasenovca ne treba nikada da zaboravimo i treba pričati o tome, to su monstruozni zločini. “Ja sam razgovarala sa istoričarima, jako je teško utvrditi tačan broj žrtava. Jedan novi poredak koji se stvara, deca koja su dozivela te strahote…da li možete da zamislite njihov um? Mnoge porodice zbrisane, deca završila po domovima. To dete kome su ustaše zaklale roditelje treba da prihvati da mu neko takav bude brat ili roditelj u sistemu bratstva jedinstva. Brutalnost zločina u Jasenovcu je nešto o čemu stalno treba da pričamo i da ne zaboravimo”, istakla je Zarić.

Nisu svi Hrvati ustaše, život je kompleksna stvar

“Nisu svi Hrvati ustaše. Mnoge hrvatske familije su pružile utočište ovoj deci, bilo je Hrvata koji su spašavali Srbe. Ta deca su pokatoličena i  pružena im je ljubav. Mnogi su decu vraćali kada im se pronađu roditelji. Mnoge hrvatske familije su ostavljale i imovinu deci koja su bila 3, 4 godine kod njih, ali bilo je i dece koja su katastrofalno prosla u hrvatskim familijama, bilo je zaista svega”, dodala je Zarić.

“Nedavno je urađen film „Dnevnik  o Diani Budisavljević“ gde je deo priče predstavljen hrvatskom narodu. Diani su komunisti oduzeli celu kartoteku, zato što je bila suprotno od toga što je sistem želeo. Ona potiče iz aristokratske porodice, a komunistički sistem to nije hteo. Pristalica sam teze da je spasila oko 7.500 dece. Transportovala oko 12.000 ljudi, to govore dokumenti. U tom transportu gde su deca dovedena, neka su i umrla. Istorijski podaci govore da je većina dece vraćena familijama, ali postoje i ona koja su izgubila svoj identitet”, rekla je Zarić.

Zarić dodaje da ono što ne treba zaboraviti jeste da je jedno Jasenovac, a drugo da su se monstruozni zločini dešavali i na kućnom pragu. “Smatram da treba znati svoju istoriju”, istakla je Zarić.

Mi moramo da učimo mlade o našoj istoriji, nažalost naš narod ne zna

“Filmovi koje sam radila, film „Dara iz Jasenovca“ pokazuju da naša deca ne znaju šta se dešavalo. Poenta je da moramo da pričamo o našoj istoriji, ne našoj generaciji, već mladima, iz prostog razloga, mladi danas neće da čitaju knjige. Treba im ispričati na način koji je njihova forma. Moramo svaki segment naše istorije da ektranizujemo, da istoričari naprave popularne knjige”, dodala je Zarić.

Zarić kaže da je pristalica teze da dobro poznavanje istorije tumači razne događaje. Ona dodaje da je radila film „Čovek koji je rekao Hitleru ne“ i premijera će biti 27. marta. “Trećina stanovništva je 27. marta bila na ulicama. To je jedan od najmasovnijih protesta na ovim prostorima.  I to jeste ponos ove nacije, rekli smo u tom trenutku „ne“ monstruoznom sistemu, ali nas je koštao i miliona žrtava”, rekla je Zarić.

Dokumentarni filmovi se baziraju na činjenicama

Razlika između igranog i dokumentarnog filma je da igrani film nudi fikciju, on je gledljiv. Igrani film će da privuče mlade, mnoge porodice su zajedno gledale „Daru iz Jasenovca“. Dokumentarni film nudi činjenice. Treba se osloniti na činjenice, jer smo mi potomci tih ljudi. Niko ne želi da se ponovi, ali mi moramo znati šta se dogodilo, da nam se sutra ne bi ponovilo. Što više znamo, manje smo skloni manipulacijama. Najveći problem je nepismenost naroda. Javni servis je namenjen edukaciji i to treba da radi.

Poenta celog ovog razgovora mora da bude – moramo da znamo našu istoriju

“Posmatrajući ono što nam se dešavalo kasnije, čini mi se da nismo potomci tih ljudi koji su prolazili teškoće, golgotu, ali živeli sa nadom i verom u svoju državu. Moralne odluke ljudi koji su živeli pre 100 godina, ja ne vidim u današnje vreme. Vreme se promenilo, izgubili smo osećaj odgovornosti prema sopstvenoj zemlji. Nemamo osećaj dužnosti prema svojoj zemlji. Radim filmove i to je moja dužnost prema onome što mi je ova zemlja dala, a dala mi je sistem školovanja, zdravstveni sistem”, rekla je Zarić.

Slađana Zarić autor je brojnih dokumentarnih filmova o ljudima i događajima koji su obeležili godine za nama. Dobitnica je mnogih domaćih i inostranih nagrada i odlikovanja. Premijera najnovijeg filma na kome je radila, „Čovek koji je rekao Hitleru ne“, biće 27. marta.

Related posts

Ministru odbrane Aleksandru Vulinu uručen počasni letački znak pilota

Jasmina Petkovic

Edita Aradinović UŽIVO za sve komšije

Zorana Stekovic

Postavljena gasnoturbinska oprema Termoelektrane-toplane Pančevo

Nikoleta Dragaš

Ostavite komentar

Ovaj sajt koristi kolačiće da bi vam pružio bolje korisničko iskustvo. Za detalje pogledajte uslove korišćenja. Prihvatam Više informacija