22. januara 2022.
Radio televizija Pančevo
Društvo Kultura Najvažnije

Fontoš kolač – deo mađarske tradicije

“Fontoš kolač” deo je mađarske tradicije i neizostavan je na svadbama. Članovi Mađarskog Kulturnog Umetničkog Centra i u doba pandemije nastavljaju da neguju svoju tradiciju, a tajnu pravljenja ovog kolača podelili su i sa nama.

Krajem prošle godine (u jesenje – zimskom periodu) pet puta je održana akcija pravljenja i prodaje “Fontoš kolača”, sa ciljem da se oživi jedan stari mađarski običaj. Ovaj kolač neizostavan je deo svadbene i praznične trpeze kod Mađara u Debeljači. Reč „fontoš“ znači važan.

Fontoš kolač je tradicija, stara više od sto godina. Ovo je sad pravi svadbarski kolač. Kako je dobio naziv, postoje dve verzije:

Od reči „funta“ (na mađarskom jeziku : „Font“). Funtu su koristili kao jedinicu mere za masu, 1 kolač je iznosilo 1 funtu, 75 din kg.

A druga verzija je: fontoš, to je važan kolač, važna stavka pri pozivu, jedan od običaja je kada prave svadbu obavezno prave i Fontoš kolač. Svadba je bila subotom, a Fontoš se pravio dva dana pred svadba, kolač su delii svim zvanicama i onima koji nisu bili pozvani na svadbu, ali poznavali se sa budućim mladencima. Testo za kolač mesili su ručno, muškarci su pomogli ženama, i već u ranim jutarnjim satima nosili su testo u pekaru. Nakasnije do 9–10 sati morali su da ispeku kolaće, poslepodne Fontoš kolače su razvozili , prikolicu okitili krep papirom i ukrasnim trakama i tako svi zajedno sa fontoš kolačima u prikolici, obilazili selo i delili ih svim zvanicama.

Nažalost ovaj običaj polako iscezava umesto okićene traktorske prikolice, automobilima obilaze selo i dele kolač. U ovo akciji napravljeno je 307 fontoš kolača, od 100 kg brašna.

Ova akcija je i humanitarna. Kolač je delom rasprodat, a delom podeljen kako socijalno ugroženim stanovnicama, porodicama sa više dece ali i bolesnim, starijim meštanima Debeljače. Finansijski akciju je podržala Opština Kovačica. Ova podrška nama puno znači.

Šefica „kuhinje“ je Eržebet Husar, ona je već decenijama tu da srećnim mladencima ulepša njihov poseban dan, jer pravi najlepše kolače za svadbu.

Prvi fontoš kolač sam napravila 1999. godine, sa Vilmom Nađ, tad je bila svadba kod Tot Lacija. U to vreme sam ostala bez posla. Tada nijedna svadba nije prošla bez Fontoša i obično smo ga pravile četvrtkom. Sad je ovaj običaj polako počeo da izumire, danas gotovo da ga nema na svadbama. Mi kao udruženje negujemo ovaj stari mađarski običaj.

A u čemu je tajna ovog ukusnog kolača rekla nam je Eržebet Husar. Potrebno je: brašno, mleko, kvasac, šećer, margarin ili masti, so, mleveni biber, mleveni karanfilić. Za preliv: šećer, voda, ulje. Za premazivanje: jaje.

Naredna akcija pravljenja Fontoša planirana je za proleće. Čajanka u organizaciji Mađarskog Kulturno umetničkog centra priređuje se dva puta godišnje, dok žene iz Debeljače rado učestvuju i na druženjima koja organizuju ostala udruženja iz Vojvodine. Sa ciljem očuvanja tradicije i u znak sećanja na svoje pretke svečani dvodnevni program organizuju se svake godine, krajem avgusta. Članice čuvaju tradicije i ručnih radova. Hor Mađarsko kulturno-umetničkog centra svake godine nastupa na mnogim događajima širom Vojvodine.

Related posts

U Južnom Banatu 39 novozaraženih korona virusom

Aleksandra Miloševska

“Srpska Sparta” obeležila Bogojavljenje

Vanja Vićentić

Odmaralište na Divčibarama uvek otvoreno za pančevačku decu

Nikoleta Dragaš

Ostavite komentar

Ovaj sajt koristi kolačiće da bi vam pružio bolje korisničko iskustvo. Za detalje pogledajte uslove korišćenja. Prihvatam Više informacija