7. marta 2021.
Radio televizija Pančevo
Društvo Najvažnije Vesti

Igor Jurić u “Licu nacije”: Žrtvama neophodno pružiti podršku

Gost emisije Lice nacije je Igor Jurić.

Na početku emisije on je govorio o slučaju Mike Aleksića.

Ovaj slučaj je izuzetno važan. Danas kad obeležite nekoga na taj način u našem društvu je izopšten za čitav život. Važno je da se sačeka sudski epilog, pa kad sve bude završeno odrediti I adekvatnu kaznu, rekao je Jurić.

Većina nas daje decu u određene škole, sport, crkvu, kreativne školice i mislim da danas sve te školice rade bez neke kontrole. Pitanje je da li su te školice imale kontrole, da li su lica koja rade tamo licencirana. Treba ostati hladne glave, bez osuđivanja, ali mi se nije svideo pristup deci koji je imao taj čovek. Treba razmisliti I kontroli, možda neki psiholog da ide u nezavisne posete I procene rada. Jer oni mogu da vide ono što običnom oku promakne. Mislim da država treba da deluje u tom pravcu, rekao je Jurić.

Sa stručne strane ne mogu, ali kao roditelj bolelo me je gledajući snimke, taj način vaspitanja, eduikacije. Meni kao roditelju je bolno, ali treba stručna lica da pričaju o tome rekao je Jurić.

Kao roditelji moramo biti oprezni. Pedofilija I seksualni poremećaji su široko raspostranjeni u našem društvu, a isključili smo mogućnost da se to dešava, I da to rade I poznate I uticajne osobe, kaže Jurić.

Zarekao sam se da ću se boriti protiv pedofilije, I poremećaja, ali isto tako borim se da niko ne bude osuđen nevin. Jurić kaže: “Najgore je tek tako optužiti nekoga.”

Pre devet meseci sam saznao o sumnjama. Rekao sam da to nije ništa novo za nas u Fondaciji, mnogi pokušavaju da dokažu šta im se desilo, u ovakvom slučaju kad je prošlo toliko godina to je teško, ali smo im dali savete, naš pravni tim, I Milena je posle nekoliko meseci skupila hrabrost I izašla u javnost, rekao je Jurić.

To su danas izgrađene ličnosti, uspešne u svojim profesijama. Ali maloletna deca sa kojima radimo, to je ogroman stres, trauma za malu decu . Prvo je ispričao meni da vidimo šta ćemo. Ja sam ga ohrabrivao dok nije ispričao policiji, Centru za socijalni rad, pa Tužilaštvu. Do sada je priču ponovio četiri puta, a najmanje će još četiri. To što je on preživeo je, za mene, blago rečeno, užas, kaže Jurić.

Posebno teška krivična dela su ona seksualna. Žrtva mora da bude izuzetno jaka da bi izašla I optužila zlostavljača. Ljudi ne znaju kakva je to trauma. Ja sam mogao da kažem, ali je žrtva mogla da demantuje. Osećaj krivice koju žrtva nosi, misli da je za sve on kriv, je prevelik. Oni se plaše da će ostati sami, moraš im biti apsolutna podrška da znaju da I kad sve kažu neće ostati sami. Ukoliko se sve ovo dokaže, to bi moglo da ohrabri druge da se oglase I da kažu svoju priču, rekao je Igor Jurić u emisiji.

Izuzetno je važno da smo mi u našoj tragediji imali dvojicu inspektora kojima smo verovali. Imati poverenje u državu kroz tog čoveka koji je predstavlja, je veoma važno. Od ljudi iz institucija bili su tu dvojica inspektora, molili smo ih da dolaze svaki dan da nas bodre, kaže Igor Jurić. Jako je važno da ima ljude koji će biti stručni ljudi kontakt između porodice i države. Psiholozi, terapeuti, policije… To nije lako. U našem slučaju dolaziš u porodicu, tražite dete, nema tragova. Gledaš roditelje, a ne možeš da im pomogneš. To je I njima teško.U ovom slučaju je važno da postoje osobe kojima veruješ I kojima ćeš sve reći. Tad, kad ima poverenja I mnogo je veća šansa da se otvore I da kažu sve što se desilo, kaže Jurić.

Igor Jurić je rekao da tužilaštvo zbog zastarelosti ne može da formira slučaj, ali ako ima toliko svedoka onda ima uslova da se procesuira. Pod uslovom da se dokaže.

Nismo zastali, jako je važno da porodica I žrtve steknu poverenje u sistem, da budu zaštićeni. Mediji moraju da zaštite svedoke. Tek tada možemo da očekujemo da će se svedoci pojavljivati I izlaziti u javnost, rekao je Jurić.

Jesam za Javni registar pedofila. Trebaju da se pozovu stručni ljudi da iznesemo argumente za I protiv. Lično, ako možemo da znamo imena poreskih dužnika, onih koji ne plaćaju struju, imamo pravo da znamo imena onih koji seksualno zlostavljaju decu. Pokazalo se da ta osuda javnosti ima veliki uticaj, zaključio je Jurić.

Gošća emisije “Lice nacije” bila je i Ana Vlajković, psihološkinja.

Govoreći o školi glume Mike Aleksića na početku razgovora, Ana Vlajković, psihološkinja je rekla: To najviše liči na kult, na sektu. Gde se odvaja član od svih sistema podrške, roditelja, porodice, usvaja nove vrednosti. Ovo je slučaj autoritarnog urušavanja samopouzdanja. Na osnovu snimaka ne sme se tako odnositi ni prema jednom detetu.Uloga bilo kakve školice, kursa nije da vaspitava dete, to radi roditelj. U školici učimo lepe stvari, da nam bude zabavno. Da li će neko biti slikar, glumac, teniser, nije bitno na početku. Treba da bude sigurno mesto gde može da ispoljava talenat. Na ovim snimcima vide se prestrašena deca kojima su govorili pogrdne reči. Možete kritikovati nečije ponašanje, ali ne smete ličnost. Kod dece kad dolazi od autoriteta, nekoga koga volimo, uzdižemo, deca to prihvataju kao normalno ponašanje, kaže Ana Vlajković.

Zlostavljanje se u skoro 100% slučajeva u poslednjih 15 godina na svetskom nivou, dogodilo u krugu poverenja. Negde gde roditelji imaju poverenja da ostave dete, kao što su škola, vrtić… Priprema je da dete stekne poverenje, opusti se sa osobom, ružno je što sad ovo pričam jer kao da dajem uputstvo kako da to rade. Ali nikad ne počinje samim aktom nasilja. Dete se priprema bezazlenim dodirima, sedenjem u krilu… U tom odnosu se ne dešava ništa sporno, tad se stiče poverenje. Ili imaju neko ranije iskustvo, u ovom slučaju 3000 dece koja su prošla školu I sama da će se dete odatle vinuti u zvezde I taj prihvaćen stav da su roditelji isključeni. Ta priča ovo je naša stvar, nešto što ne pričamo roditeljima. Svako odstupanje, priča o onome što se dešava dovodi do isključivanja dece iz kruga. Priča da se sve dešavalo u sobi koja je bila vrata pored one u kojoj su bili svi je dodatni pritisak , objašnjava Vlajković.

Nasilje je za decu neshvatljivo, kao pojam da se događa. Za dete nasilje od osobe kojoj veruje, koju voli je neshvatljivo, potrebno je vreme da se procesuira. Stanje šok, zaleđenosti traje od par dana do par meseci. Žrtve silovanja koje su odrasle su mi rekle “Vrisak bez glasa” – želele su da vrište, ali nisu mogle ni da se pomere. Zamislite kako je detetu? Pitanje koje se postavlja: Zašto je ćutala? Šta će dobiti ovim? Mene užasavaju. Ne dovodim u sumnju da je to Milenina realnost. Zato smo I pokrenuli kampanju “NE znači NE”. Tražimo podršku I od Ministarstva, da se zna šta je dozvoljeno ponašanje. Da se na taj način kontrolišu školice, NVO sektor.

Period oporavka je jako dug, od samog događaja. Faze koje se smenjuju, a poslednje tri su osećaj krivice I želja za osvetom, refleksija I na kraju da se izađe javno, da se nekome kaže šta se dogodilo, kaže Ana Vlajković.

U emisiju se uključila i Zora Nikodinović Dobričanin, advokat koja je rekla da da je za to da u 7. razredu deca imaju predmet koji će obuhvatatiti 30 krivičnih dela sa kojima mogu da se sretnu I kao okrivljeni I kao žrtve, da se upoznaju I da mogu da prepoznaju krivično delo koje se nad njima izvršava. Moguće je da mladi ljudi ne prepoznaju da je to krivično delo protiv polne slobode, niti da je to priprema za neko delo, već misle da je posledica naklonosti. To je ideja koju zagovaram godinama jer deca iz neznanja rade mnoge stvari. Vrlo su perfidne pripreme su za dela protiv polnih sloboda.

Svako krivično delo najlakše je otkriti dan-dva posle izvršenja. Ne volim da tako teška krivična dela, protiv života I tela toliko odugovlačiti. Jednom sam branila jedan slučaj silovanja to je bilo više političko delo, ja ne branim ovakva krivična dela, mogu da biram šta ću da radim. I iskreno između ubistva I obljube biram da branim ubistvo, advokat Zora kaže Nikodinović- Dobričanin.

Zašto idemo na indiciju, ne kažem da nije nemogiuće već je otežđano, jer lakše je raditi sa materijalnim dokazima. Dekadencija je zavladala svuda, nemamo instituciju gde neko zloupotrebom autoriteta ne vršđi neko od ovakvih dela. Svako ko odmeri I drugaricu ćerke, devojku svog sina, svaki ko odmeri pripravnciu, lascivnim rečima, grubim ponudama utiče na mlade devojke, pripravnice imaju 22-24 godina, ko na taj način utiče na njihove odluke. Takvi nemaju pravo da bilo šta kažu I da sude, objašnjava advokat.

Drago mi je što su devojke progovorile, ali ne znam šta će od toga moći da se dokaže. Jedino što tražim je da se ne ugrožava prezumpcija nevinosti jer može da šteti celom procesu.Za krivično delo silovanja je teško dokazivanje, zloupotreba autoriteta je lakše dokazati. Za dela u koja su uključena deca nije dozvoljen prevremeni otpust, kaže Nikodinović Dobričanin.

Psihološkinja Ana Vlajković u emisije je rakla da je 16 godina najniža granica za pristanak, ali sa ravnopravnim. Sa vršnjakom jedna stvar, ali ne sa nekim ko ima 30 i više godina. Deca sazrevaju ranije, ali 12 godina je dete. Kad pričam sa kolegama iz inostranstva, pa pričam o proslavi 16 rođendana, pomenem da se neko napio, oni su u šoku. U SAD sa 20 tek imaju pravo da piju. Sa 18 mogu da idu u rat, da glasaju, da dobiju dozvolu. Ali do 20 ne mogu da piju. Sa 16 godina sa partnerom blizu godinama od 16-18 to je neki prirodni sled. Nikako sa starijim, kaže Vlajković.

Postoje roditelji koji zbog lične ambicije su spremni da žrtvuju dete. Postoji osećaj krivice, sama sam preživela dva pokušaja silovanja do 16 godine, nisam rekla majci jer sam prekršila dogovor o bezbednom povratku kući. Ja sam imala osećaj da sam svojim ponašanjem izazvala takvo ponašanje. A nisam. Bio je to drug koji je trebalo da me isprati kući, kaže Vlajković.

Related posts

Humanitarci iz Kembridža u OŠ “Jovan Jovanović Zmaj”

Nikoleta Dragaš

Zajednički trening džudista “Jedinstva” i “Bačke”

Nikoleta Dragaš

“Lice nacije” – Nikola Pejaković o teškim trenucima u životu, duhovnosti, pandemiji

Bojana Kecic

Ostavite komentar

Ovaj sajt koristi kolačiće da bi vam pružio bolje korisničko iskustvo. Za detalje pogledajte uslove korišćenja. Prihvatam Više informacija