24. septembra 2021.
Radio televizija Pančevo
Najvažnije Vesti

Sećanje na Đorđa Vajferta, srpskog industrijalaca i dobrotvora

Na današnji dan, 12. januara 1937. u Beogradu je preminuo Đorđe Vajfert, srpski industrijalac nemačkog porekla. Đorđe Vajfert rođen je u Pančevu 1850. Poticao je iz čuvene pivarske porodice, a bio je veoma svestrana ličnost.

Đorđe Vajfert, čuveni srpski industrijalac nemačkog porekla, bio je poštovani industrijalac, bankar, istraživač, kolekcionar, pokrovitelj kulturnih delatnosti, nosilac brojnih odlikovanja i dobrotvor.

Rođen je u Pančevu 15. jula 1850. u imućnoj pančevačkoj porodici industrijalaca od oca Ignjata i majke Ane. Pohađao je nemačku osnovnu i mađarsku srednju školu. U Trgovačkoj akademiji u Budimpešti je nastavio školovanje, a potom je u Vajenštofenu apsolvirao Veliku pivarsku školu.

U Beograd je došao 1872, a otac mu je tad dao Kneževu pivaru na upravljanje. Marijom Gisner Vajfert se oženio 1873, a iste godine kupuje plac na brdu Smutekovac, današnjem Topčideru. Tu podiže novu pivaru koja je danas poznata kao Beogradska industrija piva – BIP. Pored pivara u Pančevu i Beogradu, bio je suvlasnik pivara u Sremskoj Mitrovici i Nišu. „Weifert” pivo je dva puta osvojilo zlatnu medalju za kvalitet na Svetskoj izložbi piva u Parizu i to 1889. i 1900. godine.

Velike zasluge za razvoj rudarstva u Srbiji krajem XIX i početkom XX veka pripadaju Đorđu Vajfertu. U selu Glogovac osnovao je Centar za istraživanje rudnih bogatstava, za to vreme odlično opremljen. Otvorio je prvo rudnik u Kostolcu, a zatim tražio i dobio odobrenje srpske vlade i otpočeo da istražuje rudna nalazišta u Srbiji. Godine 1897. počeli su istraživački radovi. 1903. godine otvorio je Borski rudnik – najčuvenije nalazište bakarne rude u Evropi.

Bio je osnivač ili dobrotvor brojnih naučnih, prosvetnih i humanitarnih udruženja. Jedan je od osnivača „Srpske narodne banke”. Od 1883. do 1889. godine bio je viceguverner, a za guvernera Narodne banke bio je postavljen u dva navrata i to od 1890. do 1902. i od 1912. do 1926. godine, nakon čega je izabran za doživotnog počasnog guvernera.

Bio je i počasni predsednik Industrijske komore, predsednik Novčanog zavoda Beogradska zadruga, predsednik Upravnog odbora Samostalne monopolske uprave Kraljevine Srbije i predsednik pančevačke Pučke banke.

Svojim sredstvima je osnovao invalidski fond „Sveti Đorđe” kako bi pomagao i olakšao život srpskih ratnih invalida i njihove siročadi.

Bio je jedan od osnivača, potpredsednik i pročelnik finansijskoga odbora društva „Svetog Save”. Takođe, bio je osnivač, a kasnije i predsednik društva „Kralj Dečanski” za zbrinjavanje i obrazovanje gluvoneme dece, na čijem čelu je ostao do smrti.

Bio je prepoznatljiv i po tome što je u dobrotvorne  svrhe poklanjao imanja. Beogradskom ženskom društvu poklonio je zemljište na Dedinju i dao kreditnu granciju za „Dom gospođa Svete Ane”. Takođe, na Dedinju je ustupio, potpuno besplatno, zemljište za Društvo beogradskih žena lekar, gde su one uz pomoć žena lekara iz škotske sazidale bolnicu. Finansirao je izgradnju bolnice za žene i decu u Tiršovoj ulici u Beogradu.

Srpskoj akademiji nauka i umetnosti dao je veliku donaciju, kao i garanciju za kredit za izgradnju zgrade u današnjoj Knez Mihailovoj ulici.

O svom trošku 1924. godine, a za svoj rodni grad Pančevo, sagradio je rimokatoličku župnu crkvu „Svete Ane” i portalnu zgradu na rimokatoličkom groblju.

Zahvaljujući njegovim sredstvima kupljene su prve baterije topova za artiljerijske jedinice srpske vojske. Tokom srpsko turskog rata 1876. Do 1878. bio je dobrovoljac u službi pri konjici, a za svoje zasluge odlikovan je Medaljom za hrabrost.

Za vreme Balkanskog rata 1912. godine zbog velikog nedostatka hrane Vajfert je lično obezbedio 60.000 vekni hleba za pomoć stanovništvu, dok je srpskoj konjici poslao vagon piva na poklon.

Za vreme Prvog svetskog rata u emigraciji, na jugu Francuske, prikupljao je priloge da bi pružio potrebnu pomoć tada porobljenom narodu i srpskoj vojsci.

Bio je strastven kolekcionar.  Vrednu numizmatičku zbirku, nasleđenu od porodice i dopunjenu za života, od 14.000 primeraka pretežno antičkog kovanog novca, poklonio je Narodnom muzeju Srbije i Beogradskom univerzitetu. Muzeju grada Beograda ostavio je vrednu zbirku slika, skica i mapa starog Beograda, koje je nasledio od oca.

Za života odlikovan je: Karađorđevom zvezdom II reda, Karađorđevom zvezdom III reda, Velikim kordonom Svetoga Save, Ordenom belog orla o vratu sa zvezdom, Ordenom Miloša Velikog o vratu, Ordenom takovskoga krsta o vratu, Medaljom društva Svetoga Save, ratnim spomenicama, kao i Lentom rumunske zvezde, koji se inače dodeljuje samo krunisanim glavama. Počasni je građanin grada Pančeva i Knjaževca.

Umro je 12. januara 1937. godine u Beogradu u osamdeset sedmoj godini. Sahranjen je u Pančevu, u porodičnoj grobnici na rimokatoličkom groblju, kraj porte koju je on sazidao. Nažalost, nije imao potomaka. Posle Drugog svetskog rata njegova imovina je nacionalizovana, a danas se procenjuje na 12 milijardi dolara. Danas njegov lik krasi novčanice Narodne banke Srbije u apoenima od 1.000 dinara.

Pivare u Beogradu i Pančevu i danas pune flaše pivom „Đorđe Vajfert”.

Related posts

Ministar i predsednik PS-a Vulin: Kandićeva je zaslužila prezir srpskog naroda

Ivana Bogdanovski

30. jubilarna smotra mađarskih kulturno umetničkih društava u Vojlovici

Jasmina Petkovic

Skulptura na vrhu olovke

Vanja Vićentić

Ostavite komentar

Ovaj sajt koristi kolačiće da bi vam pružio bolje korisničko iskustvo. Za detalje pogledajte uslove korišćenja. Prihvatam Više informacija