22. januara 2021.
Radio televizija Pančevo
Društvo Najvažnije Srbija Vesti

Suzana Mančić, gost emisije “Lice nacije”: Sreća je kada si zadovoljan sobom!

O USPEHU

“Zdravlje, ljubav i uspeh u svemu što radite! Ništa ne dolazi samo, već samo krv, znoj i suze”, kaže Suzana Mančić na početku emisije “Lice nacije”.

Na pitanje: “Šta je sreća?” Odgovara:” Kad pogledaš lepo je imati novac, stambenu egzistenciju, dobro je imati ljubav, porodicu…. ali sreća je unutrašnji balans, vagica unutra koja drži libelicu. Upoznati sebe, znati gde si dobar, loš, šta možeš, šta ne… Sreća je da budeš zadovoljan sobom.”

O PORODICI I OBRAZOVANJU

“Veliki uticaj u životu imala je moja majka koja je bila geodet. Roditelji su bili za to da učim školu, zato završila fakultet jer roditelji su mislili da je pevanje bilo lep amaterski pokušaj. Ali ispostavilo se da je postao posao od koga sam lepo zarađivala. Otac mi je dosta kasnije rekao da mu je žao što mi nije dozvolio da studiram ono što volim jer sam posle 1. godine Pravnog fakulteta želela da se prebacim na FDU, i u kući je tada izbila revolucija, nikako se nisu slagali sa tim” naglasava Suzana Mančić.

O PRIJATELJSTVU I ESTRADI

“Prijateljstva prolaze kroz razna iskušenja. Prvo sito koje je propustilo slabije, a zadržalo prave se desilo kad sam osetila prvu popularnost. Bilo je zavisti, ljubomore, društvo se rasipalo. Ali ostali su neki i do danas nas 4-5 se i danas volimo, pazimo, posećujemo. Prijateljstva iz mladosti su važna jer su svedoci kakvi smo bili, kako smo se menjali. Ne može neko nov da zna ono što se u mladosti dešavalo”, ističe Suzana Mančić.

“Estrada meni nije bila pežorativ, tad se kod nas nije koristio izraz šou biznis. Ja sam počela u socijalističko-komunističkom periodu da se bavim muzikom. Bilo je nekoliko kuća koje su vrhunski brinule o nama. U to vreme svi smo imali ime i prezime. Samo je Olivera Katarina bila gospođa Olivera Katarina. U to vreme nije bilo toliko života “pod maskom”. Svi smo trebali da budemo fini, iako nismo svi bili, neko je voleo da pije, da se kocka, neko je “švrljao”. I tad smo išli svi zajedno Minimaks, Lepa, Tozovac, čak su i Indeksi išli. Kao karavan. Svašta se dešavalo, neko se posvađa, neko zaljubi, ali je sve prolazilo jer je bilo mnogo posla. Sad je drugačije, manje je tržište, mnogo je umetnika. Nekad si imao mogućnost da snimaš za PGP, za Jugoton, za Diskos. Sad je sve mnogo skučenije” rekla je Mančić.

“Retko sam nosila masku, moja priroda je blagorodna, sve mi je lepo. Radujem se sitnim stvarima i uživam u njima. Ne volim da me neko dira kad jedem. Ali kao javna ličnost prilaze ti, da se slikaju, traže autogram. Iako me prekidaju u jelu izađem u susret. Volim ljude i oni vole mene. Moja karijera dugo traje, sa usponima i padovima. Imam karijeru koja traje 45 godina. Bila sam velika zvezda, pa i danas sam još uvek u vrhu. Nije mala stvar trajati toliko” ocenjuje Suzana Mančić.

O KARIJERI

“Svaštar, tako su me zvali, ali sve što sam radila, radila sam dobro, nisam se obrukala. Da sam ostala samo u muzici, sigurno bih napravila dobru pevačku karijeru. San mi je, a neće se ostvariti, da imam koncert u Areni. Propustila sam svoju šansu jer mi je sve bilo zanimljivo, I sve sam htela da probam. Ukupno sam uradila 10 nosača zvuka. Bilo je tu ploča sa grupama sa kojima sam nastupala, i festivalske i dečije i nade PGP RTS. Od tih nosača zvuka samo je jedan CD i to je ova poslednja kojom sam se oprostila od pevačke karijere” kaže Mančić.

“Uvek je bilo poželjno biti lep i mlad, ali nikad kao danas, jer iza svega stoji jedna mašinerija antiejdžinga. Nekad je bilo bitno biti tvigi, danas je model izgleda “Kardašijan”. Lepota je tu da pleni, ali iza nje moraju da stoji još mnogo toga jer ako si samo lep nekako si praznjikav.Postojala su dva kanala sa oskudnim programom. Treći kanal je bio revolucija, moderniji, inovativniji, opušteniji. Prvi put gost u šou program “Sedmorice mladih” i bilo mi je jasno da sam jugoslovenska zvezda, jer tamo nije mogao da dođe bilo ko. Te emisije i danas izgledaju dobro, sve se znalo, bilo je čisto, umiveno i tačno se znalo ko šta radi. Danas nemamo ni takve ansamble, ali ni programe. Snimali smo muzičke numere, zatim probe kostima, kadriranja. Emisija je išla jednom nedeljno, snimala se dva dana. Bio je to ozbiljan projekat. Poslednje sezone to je bio “Cirkus sa životinjama” i bilo je neophodno sve to uklopiti kako treba” prisetila se Suzana Mančić.

“Na Televiziji su plaćali po minutaži, honorar za Loto nije pokrivao ni za taksi. Ali me je lansirao u orbitu, imala sam po 3-4 nastupa u različitim delovima zemlje. Bilo je zanimljivo i bilo je dosta para. Po povratku iz SSSR, posle tri meseca bilo je iscrpljujuće, imala sam 21 godinu, prvi put sam se odvojila od kuće u momentu kad su se moji razvodili. Ali, kad sam se vratila od Jugokoncerta sam dobila poziv da idem ponovo. Nisam ga prihvatila. Možda sam pogrešila, bilo je odlično plaćeno, ali se radilo mnogo. Dosta koncerata dnevno, ne znaš kad si počeo, kad si završio. Žao mi je što nisam imala snage da to ponovim i da napravim stabilniju karijeru” dodala Mančić.

O INOSTRANSTVU

“U Rusiju odlazim posle udaje, ostajem tri godine, i tada sam rodila mlađu ćerku Nataliju. Nisam znala ruski, ali sam “šterebrka”, uzela sam profesorku i savladala jezik. Prosto bila sam uvek takva, volela sam da učim, da budem najbolja. Uvek sam pronalazila neke paralele sa našim jezikom, umela sam da slušam i lakše sam ga savladala” kaže Suzana Mančić.

“Sa osmehom sam se nosila sa pritiskom popularnosti,. Lepo je biti popularan, da te ljudi vole. Loto sam napustila posle 4 godine zbog monotonije. Jednom mi je ispala kuglica pa smo išli iz početka. Popularnost se svelo na 4 pitanja, da li je namešteno, kad ću ja da dobijem…Niko ko je dobio premiju nije mi se zahvalio, običaj je da se časti prodavac, ali meni se niko nije ni zahvalio. Danas mi se zahvaljuju deca čiji roditelji su dobili premiju, napravili kuću, kupili auto i to me raduje. Lepo je kad nekome doneseš sreću”.

“Meni su moj Beograd i Srbija u srcu, krvotoku. To je onaj “beton” u meni. Volim da putujem, ali kad se vratim u Beograd srce mi je puno. Udata sam za stranca, ali znam da tamo nikad neću živeti. Imam listu želja šta videti, posetiti u svetu, ali se uvek vraćam u Beograd i Srbiju. Gledam svoj grad kako se menja, živi, kako se gradi i meni je Beograd božanstven grad. I kad čujem da se protive nečemu, grad živi, razvija se, prati vreme koje nastupa. Meni je Beograd divan i kad je siv i kad je prljav i kad prođem pored deponije muka me uhvati. Ali obradujem se kad zasadim svoje drvo, kad nešto počistim, kad su mi muškatle na terasi. To je ono što mogu kao Beograđanka da uradim za svoj grad, za svoju ulicu” rekla je Suzana Mančić gostujući u emisiji “Lice nacije”.

“Pančevo je lepa varoš. U putovanjima vidim znamenitosti, volim da osetim ukuse zemlje u kojoj sam. Vazduh drugačije miriše u Aziji, u Africi nebo je nisko, drveće je drugačije. U Sidneju vidiš koliko grad živi na moru, na plaza. Bila sam u Pekingu, zgazila na Kineski zid. Na putovanjima volim da posmatram ljude, fizionomije, kako hodaju, kako su obučeni, kako komuniciraju… To volim da radim I u Beogradu” navodi Mančić.

O MODERNOM ŽIVOTU

Mobilni telefoni su nas udaljili. Svako je u svojoj priči, svojoj mreži, ne gledaju se. Volim i ja da se selfiram, ali ne non stop. Mreže su neverovatan ventil za nesrećne, nezadovoljne, neostvarene ljude koji non stop “gađaju” uspešne ljude. Ego raste neverovatno, jer sa fotošopom smo svi lepi, mladi, mršavi. Volela bih da manje vremena provodim na telefonu, jer “samo nešto da vidim” i izgubim sat vremena koje sam mogla da provedem sa prijateljima, u šetnji sa psom. To bih volela da smanjim. Mislim da se mladi ljudi boje da pokažu osećanja, boje se odbijanja, a svi smo očvrsli kroz odbijanja, ostavljanja, laži, prevare i igre. Sazrevaš kroz takve stvari. Preko telefona nisam sigurna da to možete. Za sreću čoveka su potrebna 4S. Supa, smeh, san i seks. Istina. Završili smo sa supom i sa smehom” zaključila je Suzana Mančić.

Related posts

Puna podrška u borbi protiv kriminala i korupcije

Zorana Stekovic

Litija u Kraljevu za očuvanje crkava u Crnoj Gori

Jasmina Petkovic

Pijačni barometar na Zelenoj pijaci

Branislava Grčić

Ostavite komentar

Ovaj sajt koristi kolačiće da bi vam pružio bolje korisničko iskustvo. Za detalje pogledajte uslove korišćenja. Prihvatam Više informacija