17. oktobra 2021.
Radio televizija Pančevo
Najvažnije Vesti

Dobrivoje Tanasijević – Majka uticala na moj život

Gost današnje emisije “Lice nacije” je Dobrivoje Tanasijević.

Njegov život nije nepoznanica i svi znaju da je svetski putnik. Do sada je obišao 120 zemalja.

Dobrivoje Tanasijević je čovek velikog srca i njegove najveće ljubavi su familija, fudbal, film, ugostiteljstvo i kultura. Veći deo života proveo je van granica naše zemlje, ali ističe da najviše voli Srbiju, a nakon nje Ameriku.

Da nisam promenio ime, kad sam radio film “Neprijatelj ispred mora”, saglasio se sa ljudima iz Foksa koji su insistirali na promeni imena, ne bih dobio ulogu i ko zna gde bih stigao, šta bih uradio. U početku se nisam složio, zvao sam roditelje, pitao za savet. Otac je tad rekao “Neka te zovu kako hoće, samo neka te plate.” Pitao sam ih Kako je problem sa prezimenom Tanasijević, a ne sa Čajkovski, a oni su mi odgovorili “Kad budeš poznat kao Čajkovski promenićemo ti ime”. Bio je problem kako me nazvati, zamolio sam ih da ostanu inicijali DT. Kako su me već svi zvali Deni, skratili su u Den, a prezime je olovkom “kraćeno” i od Tanasijević sam postao Tana, kaže Tanasijević.

Imao je 17 godina kad je otišao u SAD i odlučio da tamo ostane.

Rastao sam kao i sve generacije tad na ruskim filmovima u kojima su bili ratovi, ubistva, generali, admirali… I onda kad smo ostali bez tih ruskih filmova, gledali smo američke i u njima umesto tenkova, ubistava, krvi, videli smo drugu atmosferu. Ljudi se smeju, lepo su obučeni, ljube se… Sećam se da kad smo se kao klinci skupljali u parkiću ispod hotela Moskva pričali smo ko bi šta želeo da bude. Ja sam rekao da ću biti glumac u Holivudu i sa  22 godine sam to i bio. Najvažnije je da imaš snove i da ne odustaješ. U nekom momentu sam shvatio sam da mnogo više novca mogu da zaradim kao glumac nego kao fudbaler i radio sam na tome, kaže Tanasijević.

U ono vreme Zvezda je imala strašnu ekipu, Rajka Mitića, Stankovića… Gostovali su u Belgiji, pobedili Anderleht 5:0. Posle utakmice Rajko je pričao sa ljudima iz Anderlehta. Ne znam šta je Rajko njima rekao, ali posle nedelju dana su me pronašli, dve nedelje sam trenirao sa njima, probali su me. Rajko Mitić je bio ne samo talentovan fudbaler, već dobar čovek. Bio sam u kontaktu sa mnogim fudbalskim zvezdama, ali Rajko ostaje najveći, on je pionir, objašnjava Tanasijević.

Najveći uspeh ostvario sam u nečemu što me majka zaklela da ne radim – ugostiteljstvu. Slučajno sam otvorio restoran u koji su svi žele da dođu, da ga vide, ali mesecima čekaju da uđu. Lokal je imao 70 mesta, za veče smo servirali po 250 večera. Restoran sam ja otvorio, ali radnici su imali jednake zasluge za uspeh. Mi smo tamo uvek bili kao familija. I Televizija funkcioniše isto, sve je timski rad. Ne bi ni nas bilo ovde da nije snimatelja, režije… Možeš da platiš, da koristiš ljude, eksploatišeš, ali najbolji uspeh je kad svi dišu kao tim., reko je u emisji Tanasijević.

Uvek sam se prema zaposlenima u restoranima, fudbalskim klubovi, bilo gde, uvek sam se prema svima ponašao isto. Svi su jednako važni. Svi skupa moramo da radimo da bi uspeli. Zato je bitno da ljudi razmišljaju Šta je dobro za Srbiju, pa da rade u tom pravcu jer će onda biti dobro i njima.

Odrastao sam u Jugoslaviji, prvo Kraljevini, bio u okupiranoj, potom komunističkoj, pa posle odlaska Rusa u polukomunističkoj Jugoslaviji. Imao sam sreću da sam živeo u svim sistemima. Nemam neprijateljstvo ni protiv kralja, Švaba, komunista… Nisam bio član ni jedne stranke, poštovao sam pravila država i sistema u kojima sam živeo i to mi je pomoglo. Ono što sam naučio u Jugoslaviji mi je pomoglo. Nismo svi ravni, ali to poštovanje radnika, prijatelja, to mi je pomoglo da budem bolji, kaže Tanasijević.

Kad sam stigao u SAD imao sam 10 dolara. Zarađivao sam novac od fudbala i u Nemačkoj, Belgiji, Kanadi… Bio sam plaćen da radim ono što volim. Ovde sam dobio posao. Zarađivao sam 8 dolara na dan. Kad sam preračunao shvatio sam da nikad neću biti gladan, da neću zavisiti od države, familije. Najveća sreća je da ne zavisiš od drugih, kaže Den Tana.

Ono što mi smeta je kad naši diskutuju posle nedelju dana boravka u SAD, Kanadi, Francuskoj, postaju eksperti za život u tim zemljama. Tamo navijaju za tebe da uspeš. Naravno, naši ne, ali Amerikanci da. Što si uspešniji više navijaju. Ko zna gde bi bila SAD da nisu ubili Kenedija. Znam da ga nisu ubili Rusi.

Tesla bi trebalo da je najbogatiji na svetu, ali on je više gledao da ostavi planeti nego da zaradi. Da je ostavio samo nekoliko svojih patenata Srbiji, mi bi sad imali mnogo. Samo jedan ugovor bi bio dovoljan. Pupin, takođe. Ali, morali su da odu u Ameriku. Da su ostali ovde ne bi uspeli. Tesla je umro bez dinara u džepu. Imao je dobre ugovore, ali je imao i neke finansijske nesreće u žvotu. U ono vreme Edison je bio forsiran, ali sad svi poštuju Teslu.

Treba umeti nositi bogatstvo. Kad postaneš bogat pa težiš da budeš još i još bogatiji. Imam prijatelje milijardere, privatni avioni… Kad su mi ponudili da se vozim privatnim avionom ekao sam im Ja želim da letim sa 100-200 putnika, a ne da poginem sam u privatnom avionu. Znao sam kad je dosta. Video da sam mojim ćerkama osigurane školovanje, 35.000 dolara godišnje, plus stanovanje… Kad su se one završile školovanje, kad sam osigurao bivšu ženu, devojke… Kad sam shvatio da mi je ostalo dosta da živim i da nikoga ne pitam, da nikome ne dugujem, znao sam da je dovoljno.

Pričajući o Merlin Monro reko je da je Merlin Monro bila najveća zvezda. Družio sam se sa njom, kad sediš sa njom kao da nije velika zvezda. Kad je vidiš pogledaš oči, telo, lice bila bi kao 100 drugih žena, ali je volela kamera. Imala je problem sa jezikom, ali je to bilo seksi, njoj se sve sklopilo. Rasla je bez roditelja, čitav život tražila oca, udala za pisca i to joj je bila najveća greška. Potom se udala za sportistu koji je postao poznat zbog braka sa njom. Mislim da je imala problem da se zaljubi. Tragedija je da se zaljubila u predsednika. U Britaniji sve devojčice bi da se udaju za princa, u SAD za predsednika, kaže Tanasijević.

Pratila me je sreća. Uvek sam bio nešto između avanturiste i hazardera. Smatram da sam stvaraš svoju sreću. Da nisam imao majku Lenku ne bih imao sreću, kaže Tanasijević. Dala mi je ponos, kad god sam nešto hteo da radim uvek bih se setio majke i njenih reči : Nemoj da osramotiš porodicu i zemlju. Da to nisam imao, ne bih imao sreću.
Sreća je potrebna, ali je rad presudan. U ugostiteljstvu sam uzeo najviše para. Kupio sam restoran za 30.000, a prodao za milione i zahvaljujući njemu zaradio milione. U školama bih dao svima čas glume. Tu sam naučio da komuniciram, da se ne plašim da kažem šta mislim. Nije važno šta si advokat, lekar, političar… Bićeš uspešniji ako imaš malo glume, javni nastup je važan.

Sport je bitan u životu. Imam 85 godina i vežbam dva puta nedeljno. Pored majke sport je na mene uticao najviše. Njima sam najzvahalniji. U Zvezdi su nas kao decu učili kako da pobedimo, kako da izgubimo, kako da se ponašamo. Kad smo bili mali morali smo da budemo dobri učenici, da se ponašamo, kažemo hvala, poštujemo starije. To su nas učili. Ja i danas kad vidim starijeg ili damu u prevozu ponudim mesto. Uvek pozdravim, kažem hvala. Ponašanje je najvažnije. Predlažem da se svako kao mlad bavi sportom jer to utiče na formiranje ličnosti. Nikad ne znaš čemu će ti sutra sport koristiti. Smejao sam se golferima, šta rade, šetaju, a onda kad sam probao shvatio sam da je to dobar sport za određeni period života, kaže Den Tana.

Govoreći o migraciji, Den Tana kaže da naša Vlada treba da ponudi pasoš svakom našem detetu koje napuni 16-18 godina. Moje ćerke nisu htele jugoslovenski, ali kad je postala Srbija obe su tražile pasoš. Neka imaju pasoš zemlje u kojoj je, ali ako ima i srpski pasoš koji važi 10 godina sam će ga dovoditi u Srbiju. Srpska emigracija nikad nije bila politički jaka, kaže Tanasijević.

Ja kad sam pošao mislio sam da neću da se vratim. Ali sam se vratio i bio sam iznenađen kako se tada ovde lepo živelo. Tita sam upoznao 1971. koji mi je rekao bi on pobegao iz Jugosalvije te 52.

Govoreći o filmu “Dara iz Jasenovca”, Tanasijević je reko da mu je milo da je snimljen jer da se taj zločin nije tako dugo krio ne bi se ni Jugoslavija raspala. Da je snimljen pre 50-60 godina ne bi bilo toliko problema. Da se nije toliko krilo bilo bi bolje jer danas plaćamo kaznu za to. Film je težak, gluma dobra, fotografija u redu. Teško će uzeti nagradu, ali je važno da će ga videti hiljade ljudi, videće nešto što svet nije znao. Jasenovac je veća tragedija od onoga što su radili Nemci jer ono što su ovde u Jasenovcu i tokom rata radili deci, to je bilo strašno. Nemci su bili šokirani zašto se to radilo. To je istorija, prošlost. Moramo da se trudimo ne da zaboravimo sve loše, naravno da ne možemo da zaboravimo, ali da idemo ka pomirenju. Da gradimo budućnost da se nikad nikome ne desi ono što se dogodilo našem narodu. Zločini moraju da budu priznati.

Tanasijević je na kraju emisije poručio “Živela naša Srbija”.

Related posts

Predsednik Vučić sa ministrom Republike Irak

Miroslava Cvejin

Preduzetnik iz Pančeva, kineski državljanin, osumnjičen za utaju više od 400 miliona na ime poreza

Jelena Obradović

Predsednik Vučić sutra obilazi Požegu

Branislava Grčić

Ostavite komentar

Ovaj sajt koristi kolačiće da bi vam pružio bolje korisničko iskustvo. Za detalje pogledajte uslove korišćenja. Prihvatam Više informacija