18. maja 2021.
Radio televizija Pančevo
Društvo Vesti

NBS: Ekonomski rezultat Srbije biće -1,0 odsto, a možda i bolji

Foto: Free images
Narodna banka Srbije je poboljšala centralnu projekciju realnog rasta BDP-a za 2020. godinu sa minus 1,5 na minus 1,0 posto, a ne isključuje mogućnost da ekonomski rezultat na kraju godine bude i bolji, uprkos često prenaglašenom pesimizmu međunarodnih finansijskih institucija.

Revidirajući prognozu rasta, NBS je uzela u obzir činjenicu da se srpska ekonomija već četvrti mesec zaredom oporavlja brže od inicijalnih očekivanja kao i činjenicu da je u pojedinim delovima privrede već dostignut pretkrizni nivo aktivnosti, navodi se u saopštenju centralne banke.

Kada je reč o rizicima, NBS procenjuje da su rizici projekcije za 2020. asimetrični naviše, odnosno vidi mogućnost da rezultat na kraju godine bude i bolji od minus 1,0 posto, i pored neizvesnosti i rizika koji dolaze iz međunarodnog okruženja.

Po pitanju ekonomskih izgleda za ovu i narednu godinu, NBS navodi da smo suočeni sa izraženim i vrlo često prenaglašenim pesimizmom pojedinih međunarodnih finansijskih institucija.

“Ako je to i bilo razumljivo u martu i aprilu, kada još uvek nije bilo adekvatnih ekonomskih pokazatelja i kada smo svi bili suočeni za izraženom neizvesnošću po pitanju toka pandemije i njenih posledica, utoliko to nije razumljivo danas, kada već imamo javno dostupne i međunarodno prihvaćene i uporedive makroekonomske i fiskalne podatke za više od pola godine”, ističe NBS .

Podseća da je Svetska banka u svojim najnovijim makroekonomskim projekcijama izašla sa procenom da će BDP Srbije ove godine biti realno smanjen za 3,0 posto, a Evropska banka za obnovu i razvoj, sa još negativnijom procenom da će Srbija zabeležiti realni pad BDP-a od 3,5 procenata u 2020.

“Iako je reč o relativno kompleksnom ekonomskom pokazatelju, jednostavnom računicom može se doći do zaključka da je reč o projekcijama čija je verovatnoća ostvarivanja veoma mala. Potrebno je samo uzeti u obzir ostvarenje u prvoj polovini godine i pogledati šta je potrebno da se dogodi u drugoj polovini godine, kako bi se takva projekcija za celu 2020. ostvarila”, navode iz centralne banke.

Prema zvaničnim i međunarodno uporedivim podacima Republičkog zavoda za statistiku, BDP Srbije je u prvoj polovini godine, kako se dodaje, smanjen u odnosu na prvu polovinu prethodne godine za 0,8 procenata, što spada u prva tri rezultata po pitanju ekonomske aktivnosti u Evropi.

“Srpska ekonomija je u prvom kvartalu zabeležila rast od 5,1 posto, dok je pad u drugom kvartalu, zahvaljujući pravovremenoj reakciji nosilaca ekonomske politike, ograničen na 6,4 odsto, što je višestruko manji pad u drugom kvartalu u odnosu na većinu ostalih evropskih zemalja”, predočava NBS.

Iz centralne banke naglašavaju da jednostavna aritmetička računica pokazuje da bi za pad BDP-a Srbije od 3,0 ili preko 3,0 procenta na nivou cele godine “bilo potrebno da međugodišnji pad BDP-a u drugoj polovini godine bude veći od 5,0 procenata, što bi praktično značilo isti ili sličan rezultat kao u drugom kvartalu, kada više od mesec dana značajan deo srpske ekonomije ili nije radio ili je radio smanjenim kapacitetom”.

Dalje dodaje se već na osnovu javno dostupnih julskih i avgustovskih podataka vidi da je tako nešto praktično nemoguće.

Industrijska proizvodnja i u julu i u avgustu beleži međugodišnji rast, što je slučaj i sa prometom u trgovini na malo i sa pokazateljima tržišta rada, dok je izvoz na putu normalizacije, navodi se u saopštenju.

Uzimajući u obzir julske i avgustovske podatke i vrlo konzervativne pretpostavke za ostatak godine, NBS u oovom trenutku procenjuje da će BDP u drugoj polovini godine biti niži na međugodišnjem nivou za 1,2 posto, uz veliku mogućnost da rezultat bude i bolji, imajući u vidu dinamiku građevinske aktivnosti, tempo oporavka industrije i stanje na tržištu rada.

Kada se posmatra tromesečna dinamika BDP-a, po isključenju sezonskih efekata, procenjujemo da će BDP Srbije u trećem kvartalu biti veći u odnosu na drugi kvartal za preko 6,0 procenata desezonirano, dok u četvrtom kvartalu treba očekivati dodatni oporavak ekonomije i rast od oko 3,0 posto desezonirano u odnosu na treći kvartal, kažu iz NBS.

Ovakva procena pokazuje da oporavak svakako nije završen i nije jednak u svim privrednim granama, ali da za sada u slučaju Srbije zaista ima oblik latiničnog slova V.

Kao ključne faktore na kojima temelji ove projekcije, NBS navodi da je Srbija donošenjem obimnog i sveobuhvatnog paketa monetarnih i fiskalnih mera uspela da spreči pad poslovnog i potrošačkog poverenja, da je očuvala radna mesta, proizvodne kapacitete, kao i punu cenovnu, ukupnu makroekonomsku i finansijsku stabilnost, u čijoj je osnovi stabilnost deviznog kursa, te da je i tokom pandemije imala solidan priliv stranih direktnih investicija.

Svojom monetarnom politikom, NBS će preduzimati sve mere u cilju očuvanja povoljnih uslova finansiranja privrede i građana i rasta njihovog raspoloživog dohotka, poručuje central;na banka uz zaključak da će to, uz postepeni oporavak eksterne tražnje, doprineti da Srbija naredne godine ostvari stopu rasta BDP-a od oko 6,0 posto.

Related posts

Počinje gradnja klinike „Dedinje 2″.Vučić: Počeli smo da menjamo i gradimo sve ono što nismo u prethodnih 50 godina

Mica Milakov

Mesto za uživanje na kraju Omoljice

Mica Milakov

Miran vikend u Hitnoj pomoći

Alba Jovanović

Ostavite komentar

Ovaj sajt koristi kolačiće da bi vam pružio bolje korisničko iskustvo. Za detalje pogledajte uslove korišćenja. Prihvatam Više informacija