Dragan Karadžić: Politička pozadina kampanje "Vulinov stan"

PANČEVO, 24. septembar 2017. (TV Pančevo) – Kad čujete vest da je neki političar ili ministar kupio stan ili kuću i da se postavlja pitanje poreklo novca, javnost to po inerciji osuđuje. Naročito ako mnogi učestvuju u kampanji podrške “istraživačkom novinarstvu” prekor i osuda postaju opšte mesto.

No malo ko postavlja pitanje ko je pokrenuo kampanju i sa kojim ciljem se vodi u određenom momentu i protiv određenog političara.

Nas u ovom tekstu ne zanima “stan” o kojem ima dovoljno informacija u javnosti i gde već manje više svi imaju stav prema ovom slučaju, već politička pozadina ove afere. Koliko ima sličnosti u orkestriranoj kampanji koja se danas vodi u vezi kupljenog stana ministra vojnog Aleksandra Vulina i svojevreme smišljeno projektovane kampanje protiv tadašnjeg ministra vojnog Bratislava Gašića. Da li je mesto ministra odbrane vruća stolica za svakoga ko u nju sedne ili samo za određene političke ličnosti.

Zanimljivo je primetiti da Aleksandar Vulin dok je vodio Ministrstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja nije bio na „tapetu“. Bratislav Gašić, kao gradonačelnik Kruševca ili poslovni čovek, takođe nije bio interesantan “istraživačkim centrima” i dežurnim moralistima. Tek dolaskom na čelo Ministarstva odbrane, za njih dvojicu se, a to je očigledno, u zapadnim centrima moći, pravi „profil za medijski odstrel“. „Matrica“ primenjena u slučaju Bratislava Gašića primenjuje se danas i na Aleksandra Vulina.

U stvari „mreža je bačena“ ne toliko na ove ministre koliko na Aleksandra Vučića kroz kampanju diskreditacije njegovih najbližih saradnika. Najefikasniji način da nekog ocrnite u javnosti ili da mu oslabite rejting je da diskvalifkujete njegove ključne saradnike u javnosti. Time posredno ali efkasno slabite i poziciju “vođe tima” koji na kraju ostaje sam, oslabljen i nesposoban da se odupre pritiscima i ucenama.

Biografija Aleksandra Vulina je zanimljiva i puna preokreta. Iz vlasti SPS/ Jul izašao je 1998 godine, izjavom „Dosta nam je ratnih bubnjeva. Moramo se okrenuti dijalogu sa Zapadom“. Nakon kongresa SPS kada je na čelo partije dodao Ivica Dačić, odbio je primamljivo mesto Potpredsednika SPS i osnovao Pokret Socijalista i otišao u opoziciju. Godinama unazad je u koaliciji sa SNS i blizak je Vučićev saradnik.

Bratislav Gašić se još ranih 90 ih godina dokazao u privatnom biznisu. Više od 20 godina vodio je uspešno privatno preduzeće ”Santos”, koji se bavi proizvodnjom čaja i kafe. Bio je suvlasnik zajedno sa Slobodanom Vučićevićem „Grand kafe“, jednog od najvećih srpskih proizvodnih brendova.

Dakle, dok je Bratislav Gašić gradio svoju veoma uspešnu poslovnu karijeru, Dragan Šutanovac je bio uspešni izbacivač u beogradskim klubovima a potom postao „uspešni“ ministar odbrane. Postavljenjem za ministra odbrane u Vladi Srbije u kojoj je bio jedan od najefikasnijih ministara, Bratislav Gašić u javnosti dobija posprdni epitet „kafedžija“ dok istovremeno njegov nekadašnji poslovni partner Slobodan Vučićević postaje ugledni Predsednik asocijacije menadžera Srbije. Dvostruki standardi nego šta.

Nameće se pitanje zašto je baš sada stan koji je Aleksndar Vulin odavno kupio (a čija kupovina je odavno prijavljena Agenciji za borbu protiv korupcije) predmet organizovane kampanje? Nije ništa neobično da političar ili ministar kupi stan na ne toliko atraktivnoj lokaciji na Zvezdari. Koji to političar nije kupio nekakvu nekretninu ili pak proširio postojeću kvadraturu? Sadašnji ministar vojni nije poput njegovog prethodnika na tom mestu Prvoslava Davinica kupio „Satelit“ i državu zadužio za 36 miliona eura, nije kao bivši ministar vojni Dragan Šutanovac izgradio stan u najelititnijem delu Beograda i niti je „težak” 300.000 evra u kešu, ne poseduje kao on skupu kolekciju satova, umetničke slike, oružje, a njegova žena skupoceni nakit.

Sadašnji ministar vojni nema poput Vuka Jeremića firmu za konsalting koja je prihodovala 500.000 eura, a ne zna se ko su njeni klijenti,nema udruženje CIRSD koje je primilo donacije u iznosu od 3 miliona eura, a ne zna se ko su donatori, nema porodičnu Fondaciju, nije kao on kupio dva skupocena stana na Vračaru i uknjižio ih na ime svoje supruge, ne poseduje ozbiljnu kolekciju automobila i motora popot Saše Jankovića, nije dobio državnu subvenciju od 600.000 eura (čitaj poklon) za vinograde poput Zorana Živkovića, nije preko svoje firme posredstvom Ministarstva kulture prodavao knjige školama i bibliotekama, poput Boška Obradivića, nije bio stečajni upravnik u firmi u kojoj je njegova majka „slučajno“ kupila stan, poput Saše Radulovića.

No ono što odvaja Vulina od ovih prozapadnih političara je da je blizak saradnik Aleksandra Vučića. U tom grmu leži zec – zato su ovi političari i njima slični “zaštićeni” dok su neki drugi izloženi oštrim medijskim kampanjama kojima je cilj da se eliminišu iz političkog života.

Tu je i pravi cilj za one koji organizuju kampanju – oslabiti rejting Aleksandra Vučića i primorati ga na ustupke u pitanjima od nacionalnog interesa. To je politička i geopolitička pozadina ove i sličnih kampanja protiv političara koji su targetirani kao “domaći” nasuprot onih koji su lojalni strancima.

Izvor: Dragan Karadžić, Vidovdan