Dodatna nastavna sredstva za inkluziju u Pančevu

PANČEVO, 23. novembar 2015. (TV Pančevo) – Već nekoliko godina, na osnovu programa inkluzije u celoj Srbiji, i u Pančevu veliki broj dece sa poteškoćama u razvoju, zajedno sa svim ostalim vršnjacima, pogađa nastavu. Sada stiže i podrška preko UNICEF-ovog projekta. Pančevo je jedan od deset gradova u Srbiji koji će na taj način dobiti prilagođena nastavna sredstva i asistivne tehnologije, kako bi i ova deca lakše pratila nastavu.

„Unapređenje profesionalne podrške u zajednici važan korak u inkluziji dece” naziv je projekta, koji se sprovodi u deset gradova Srbije, čiji je koordinator Centar za socijalnu politiku iz Beograda. Preko Stalne konferencije gradova i opština, UNICEF je dodelio novac za nabavku posebne opreme u školama za podršku nastavi i za decu sa teškoćama u razvoju. U Pančevu, u prvoj fazi projekta, obuhvaćeni su Škola „Mara Mandić“, Predškolska ustanova „Dečja radost“ , kao i škole „Jovan Jovanović Zmaj“, „Borislav – Braca Petrov“ i „Žarko Zrenjanin“ iz Kačareva od osnovnih, a od srednjih Gimnazija „Uroš Predić“.

- Reč je o posebnoj opremi za učionice u kojima se radi sa takvom decom. Projektom je predviđeno da se poboljša fizička pristupačnost školama, zbog dece koja se otežano kreću ili su u kolicima – kaže Jelena Novakov, koordinator projekta.

Pančevo je na ovom konkursu učestvovalo po pozivu. Trenutno je 602 dece obuhvaćeno raznim programima. Međutim, to nije konačan broj jer se svake godine sve više roditelja dece sa poteškoćama u razvoju javlja Interresornoj komisiji, koja određuje vaspitne i pedagoške mere podrške.

- To daje rezultate. Sada već imamo mnogo dece u sistemu obrazovanja. Važno je da na vreme počnu sa socijalizacijom i podrškom. Imamo mnogo dece u svim školama. Jedna škola radi isključivo po individualnom obrazovnom planu – Škola „Mara Mandić“, dok ostale isto to rade u okviru redovne nastave, s tim što se za decu koja imaju smetnje radi individualni plan – objašnjava Suzana Jovanović, članica Gradskog veća.

Ozbiljan rad na inkluziji dece u Pančevu počeo je 2005, i to za uzrast od tri godine, uz pomoć posebnog programa podrške u „Dečjoj radosti“. Članovi nevladinog udruženja „VelikiMali“ pomagali su deci, ali i vaspitačima. Međutim, inkluzija, koja podrazumeva uključivanje dece sa problemima u razvoju u redovne tokove vaspitanja i obrazovanja sa svim vršnjacima, nije tekla bez problema. Razlog je i taj što vaspitači nemaju uslove da se dovoljno posvete svima.

- Trudimo se. Ne možemo da kažemo da nam nije teško. Osim što radim sa detetom sa posebnim potrebama, u grupi imamo 25-30 dece koja su iz redovne vršnjačke grupe i kojoj moramo da posvetimo pažnju. A kada imate dete sa posebnim potrebama u grupi, drugoj deci se ne možete posvetiti 100 odsto – kaže Sandra Jovanović, glavni vaspitač u vrtiću „Slavuj“.

Kada je o školama reč, od 2009. godine svoj deci je garantovano pravo na obrazovanje. Roditelj određuje u koju će školu dete ići, a Interresorna komisija samo daje preporuku. Ako roditelji odluče da dete ide u redovnu školu, onda se u saradnji sa učiteljima, pedagozima i drugim stručnjacima pravi individualni program za svako dete. Jedna od učiteljica koja je imala iskustva i pre nego što je počeo da se primenjuje novi zakon je Gordana Josimov iz Škole „Vasa Živković“.

- U opisu rada svakog učitelja i nastavnika jeste da radi sa takvim detetom. Ne postoji minimum znanja, zato što je svako dete različito i ne može da se očekuje da deca moraju nešto da postignu jer bi se to kosilo sa pravom o pohađanju redovne škole. Imamo u školi decu i sa intelektualnim poteškoćama i autizmom, decu sa problemima u kretanju, problemima sa sluhom – kaže Gordana Josimov, učiteljica OŠ „Vasa Živković“.

Problem jeste obučenost nastavnog kadra, kao i broj dece u odeljenju. Ali, u međuvremenu, ispostavilo se, i nedostatak personalnih asistenata i ličnih pratilaca kako bi deca mogla da dolaze do škola. Razlog nije bio samo novac. I pored nastojanja Grada da finansijski pomogne, nije bilo onih koji bi imali papir da su osposobljeni za takav posao.