“Zigomar - maskirani pravednik” u stripu

PANČEVO, 24. decembar 2011. (TV Pančevo) – Knjiga stripa “Zigomar - maskirani pravednik”, koju je izdao Kulturni centar Pančeva, promovisana je sinoć u prostoru “Elektrika” u okviru poslednjeg ovogodišnjeg izdanja GRRR! programa. Zdravko Zupan, priređivač ove knjige, i Saša Rakezić alijas Aleksandar Zograf, urednik GRRR! programa, govorili su o jednom od najznačajnijih strip junaka koji su se pojavili na sceni beogradskog stripa u predratno vreme.

Zigomar, maskirani junak, nastao je po scenariju Branka Vidića, poznatijeg kao Brandon Vid po čijoj je ideji Nikola Navojev 1939. nacrtao prvu epizodu stripa. Zigomar je reklamiran kao tajanstveni pustolov i branioc slabih i predstavljao je odgovor redakcije “Mikijevog carstva“ na lik popularnog Fantoma koji je u to vreme objavljivala konkurentska kuća “Mika miš”.

Priređivač knjige “Zigomar - maskirani pravednik”, Zdravko Zupan, najznačajniji je istoričar stripa iz ex-Yu regiona, smatra Saša Rakezić.

- On je prisutan na našoj sceni već više decenija, pre svega kao istoričar, koji jednim detektivskim radom sakuplja informacije u vezi sa istorijom stripa na teritoriji čitave Jugoslavije, kazao je Zograf.

Rakezić je učestvovao u izradi ove knjige i autor je predgovora. Interesantno je da je reč o stripu koji je kvalitetom bio u skladu sa stripovima objavljivanim u to vreme na zapadu, kaže on.

- Iste godine i iste nedelje pojavili su se maskirani junak Zigomar u Srbiji, i maskirani junak Betmen u Americi, dodao je Zograf.

- Zigomar nosi masku preko lica, na ruci prsten sa ugraviranim slovom “Z”, poput Fantoma koji na ruci nosi prsten sa ugraviranom mrtvačkom lobanjom. Prsten kao nekakav pečat ostavlja žig na licu negativca koga on potkači. Kao i u slučaju Fantoma, mi u stvari ne znamo ko je Zigomar. Nesumnjivo je da je on najpopularniji junak, nastao na prostorima bivše Jugoslavije između dva svetska rata, objasnio je Zdravko Zupan.

Građu za ovu knjigu Zdravko Zupan prikupljao je decenijama.

- Kada sam se ozbiljnije zainteresovao za strip, krajem šesdesetih, bilo je nemoguće doći “Mike miša” i “Mikijevog carstva” jer Narodna biblioteka je izgorela do temelja 1941. u nacističkom bombardovanju. U toku rata je počela njena obnova ali strip je bio u zapećku, tako da Narodna biblioteka ni danas nema komplet “Mikijevog carstva”, dodao je Zdravko Zupan.

Uprkos značaju stripa o Zigomaru, zbog dešavanja tokom Drugog svetskog rata, decenijama je bio zaboravljen a tek sedamdesetih godina ponovo je reprintovan u našoj zemlji.

- U ovoj knjizi koja se pojavila u našem gradu, prvi put su sakupljene sve epizode Zigomara i objavljeno je nekoliko tekstova koji se bave istorijom ovog stripa, dodao je Zograf.

Publika je bila u prilici da vidi izložbu originalnih tabli autora Nikole Navojeva i Dušana Bogdanovića, s kraja tridesetih i početka četrdesetih godina. A slikar Uroš Đurić koji se popularnom kulturom bavi dugi niz godina, za ovu priliku prikazao je jedno svoje delo inspirisano Zigomarom.

- Tako da nam je bilo zanimljivo da vidimo kako ovaj strip utiče, ne samo na one koji se bave istorijom stripa, već na ljude koji se na jedan veoma živ način bave popularnom umetnošću u ovoj sredini, rekao je Zograf.

U razgovoru o fenomenu Zigomar, Zdravko Zupan i Saša Rakezić pokušali su da objasne značaj koji ovo ostvarenje ima u sferi popularne kulture ovih prostora, kao i njegovu percepciju u svetu.

Već tridesetih godina, jedna od bitnijih knjiga kuvarskih recepata u Francuskoj, zabeležila je recept za Zigomar – tortu. Organizatori GRRR! programa pronašli su ovaj recept, napravili tortu i podelili je sa posetiocima.