24. novembra 2020.
Radio televizija Pančevo
Politika Vesti

Deficit budžeta posledica borbe sa pandemijom

Izgradnja i opremanje kovid bolnica, opšta obnova bolnica i domova zdravlja kao i pomoć zdravstvenim radnicima glavni su razlozi što ovogodišni deficit u budžetu iznosi 8,75 odsto umesto 0,5 odsto koliko je bilo planirano, izjavio je danas ministar finansija Siniša Mali.

On je na sednici skupštinskog odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava naveo da iako je deficit na prvi pogled veliki on je manji nego u mnogim razvijenim zemljama. Pomenuo je deficit u Velikoj Britaniji od 16, 5 odsto, te u Francuskoj, Španiji i Italiji, gde je, kaže, veći od 10 odsto.

„Kod drugih je i rast javnog duga u odnosu na BDP ogroman i kreće se i do 157 odsto u Italiji, Amerika je prešla 100, dok kod nas ne prelazi 60 odsto.

Projekcija za 2021. godinu jeste da imamo deficit od tri odsto i da on bude ispod 60 odsto učešća u javnom dugu“, rekao je Mali.

On je ocenio da je ulaganje ove godine bilo ispravno jer se ulagalo u javne investicije, puteve, bolnice i slično i najavio da će i u budžetu za 2021. godinu biti veće javne investicije.

Ukazao je da se država dobro borila sa pandemijom i da je već u aprilu usvojen prvi rebalans budžeta. Kako direktno tako i indirektno je uloženo oko 5,8 milijardi evra ili nešto više od 12 odsto domaćeg bruto proizvoda za pomoć privredi.

To je obezbedilo da nemamo crne scenarije u zemlji kojih je bilo u nekim zemljama.

Pomoć se sastojala od uplata minimalnih zarada za više od milion radnika, odlaganju uplata poreza i doprinosa, moratorijumu na otplatu kredita.

Zatim pomoći kroz Fond za razvoj koja je još u toku, kroz garantnu šemu gde je od predviđenih dve milijarde evra utrošena 1,4 milijarde.

Naveo je da projekcija da će rast BDP iznositi minus 1 odsto što je, prema njegovim rečima najbolji rezultat u Evropi.

Mali je izjavio da je rebalansom ovogodišnjeg budžeta predviđeno 1.291 milijardi dinara prihoda, 1.774 milijardi rashoda te će deficit iznositi 483 miliona dinara ili 8,75 odsto.

Ministar finansija je rekao i da je u situaciji pandemije malo zemalja radilo na poboljšanju standarda građana a kod nas je u toj oblasti urađeno dosta.

U tom smislu naveo je povećanje plata zdravstvenim radnicima od proletos, jednokratnu pomoć po 10.000 dinara koliko će dobiti do kraja godine, zatim jednokratnu pomoć penzionerima i svim građanima.

Rekao je i da će od 1. januara sledeće penzije biti veće za 5,9 odsto a pošto se inflacija kreće između 1,5 odsto i dva odsto, realno povećanje penzija biće oko 4 odsto.

„Cilj nam jer da plate iz godine u godinu rastu i to i postižemo.

I u januaru naredne godine će biti povećanja plata u javnom sektoru a tek ćemo da vidimo za koliko“, rekao je Mali.

Sadašnji rebalans je prema njegovim rečima prelazni korak ka budžetu za sledeću godinu kada će takođe biti velikih izazova jer je korona i dalje tu i uticaće i na našu i na globalnu ekonomiju

Mali je najavio da će se i sledeće godine nastaviti sa ulaganjima u kapitalne investicije i naveo da nijedan strani investitor koji je nameravao da dođe ovde nije odustao.

Podsetio je da je ove godine više od 65 odsto direktnih stranih investicija na Zapadni Balkan došlo u Srbiji, što za prvih devet meseci iznosi 1,9 milijardu evra.

Mali je naveo da je u rebalansu koji je pred poslanicima za opremanje dve kovid bolnice namenjeno 2,8 milijardi dinara a za izgradnju bolnica u Beogradu i Kruševcu 6,1 milijarada dinara pri čemu će bolnica u Beogradu imati 1.000 novih kreveta a ona u Kruševcu 500.

Mali: Rebalansom 500 miliona više za strane direktne investicije

Mali je izjavio da država neće odustati od podrške za dolazak stranih direktnih investicija i istakao da je novim rebalansom izdvojeno 500 miliona dinara više u odnosu na rebalans iz aprila.

Na Odboru za finansije, Mali je rekao da ukupna podrška države za stvaranje uslova za dolazak stranih direktnih u ovoj godini iznosi 9,8 milijardi dinara.

„Zahvaljujući podršci za dolazak stranih direktnih investicija na desetine fabrika je otvoreno u našoj zemlji, otvorena su nova radna mesta, stvorena je nova budućnost za ljude koji žive u Srbiji, ali i za generacije koje dolaze i zato od te politike ne odustajemo“, rekao je Mali.

Prema preliminarnim verzijama budžeta za 2021. godinu, ističe Mali, podsticaj za dolazak stranih direktnih investicija iznosiće 14 milijardi dinara.

Mali kaže da interesovanje stranih investitora za Srbiju nije opalo ni u vreme krize izazvane virusom korona, čak su, ističe, još više zainteresovani za našu zemlju jer se pokazala odgovorno i na krizu odgovorila adekvatnim merama.

Podsetio je da je i MMF rekao da su mere bile pravovremene, sveobuhvatne i na pravi način definisane.

„Pokazali smo da smo stabilni i odgovorni kao država, jer vodimo računa i o deficitu i o javnom dugu“, rekao je Mali.

Više puta se, ističe, pokazalo da je Srbija pouzdan partner i ukazao da je država i u vreme krize izazvane virusom korona isplatila sve svoje obaveze bez zakašnjenja.

Ukazao je i da iako se u svetu više ne govori o „deficitu i visini javnog duga“, već su sve zemlje fokusirane da privreda „preživi“ i da se sačuvaju kompanije i radna mesta, Mali je ponovio da se država „neće igrati ni sa deficitom, ni sa javnim dugom“.

Kaže da iako je „kapital nikad jeftiniji“ za zaduživanje, Srbija, dodaje Mali, neće time da bude zavarana, već će se zaduživati isključivo za projekte koji će taj novac povratiti, kao i za investiranje u zdravstvo, lekove, medicinsku opremu…

Dodao je i da će Srbija staviti saradnju sa MMF-om, da radi na podizanju kreditnog rejtinga, da postane članica Euroklira kako bi, kaže, naše tržište za strane investitore bilo još otvorenije.

Da države sve manje vode računa o javnom dugu, dodaje Mali, govore i cifre da je javni dug u odnosu na budžet, na primer, Austrije 84,8 odsto, Francuske 118,7 odsto, Nemačke oko 73 odsto, Slovenije oko 81 odsto, Španije 123 odsto, Velike Britanije 108 odsto, Crne Gore 90,8 odsto…

Ističe da će javni dug Srbije ove godine iznositi oko 59 odsto.

Petrović: Deficit je mogao da bude manji

Predsednik Fiskalnog saveta Srbije Pavle Petrović ocenio je danas na skupštinskom Odboru za finansije da je Srbija mogla da ima manji deficit, ali da se to nije dogodilo zbog strukturnih problema i nekih neefikasnih mera ekonomske politike.

Deficit u iznosu od 8,8 odsto je nešto veći nego što bi smeo da bude, rekao je Petrović na Odboru za finansije, navodeći da bi deficit naše zemlje trebalo porediti sa zemljama centralno-istočne Evrope, a ne sa Francuskom, SAD, Velikom Britanijom.

„Naš deficit od skoro devet odsto je veći nego prosek u centralnoističnoj Evropi, a centralno-istočna Evropa će imati u proseku deficit od 7,5 odsto. Po performansama trebalo bi da imamo manji deficit, jer je pad proizvodnje kod nas manji nego u centralno-istočnoj Evropi“, rekao je Petrović.

Smatra da je taj deficit u Srbiji veći zbog stukturnih problema i nekih neefikasnih mera ekonomske politike, a kao glavni „promašaj“ je istakao pomoć građanima od 100 evra, navodeći da je ta mera povećala deficit za 1,3 procentna poena.

Petrović je pitao da li budžetske pozajmice u rebalansu budžeta idu Er Srbiji, kao i da li je dodatnih 40 miliona evra za energetiku namenjeno EPS-u.

„Kada se sve sabere, deficit bi mogao da, umesto skoro devet odsto, bude 6,5 odsto“, smatra predsednik Fiskalnog saveta.

Petrović napominje i da će rezultat tog deficita biti javni dug od 60 odsto na kraju godine, što je, kaže, visok dug za Srbiju, naročito imajući u vidu da su naše kamatne stope duplo veće u odnosu na kamatne stope u razvijenim zemljama.

On je rekao da je dobro to što javne investicije nisu umanjene, jer su uslov za rast, ali je, kaže, važno da one idu u oblasti gde će dati rezultate, kao što su zdravstvo, obrazovanje, zaštita životne sredine i infrastruktura.

„Upravo je ova kriza pokazala koliko je bilo potrebno više ulagati u obrazovanje i zdravstvo, a manje u neproduktivne oblasti, kao što su policija i vojska“, rekao je Petrović.

Projekcija Fiskalnog saveta u vezi pada BDP-a slična je onoj koju ima i Ministarstvo finansija i iznosi minus 1,5 odsto, rekao je Petrović.

Naveo je da Fiskalni savet podržava, kada je reč o budžetu za 2021. godinu, rast penzija od 5,9 odsto, jer je to u skladu sa zakonom, iako će biti veliki pritisak na budžet.

Ministar finansija Siniša Mali istakao je na Odboru za finansije da će rast srpske ekonomije biti najbolji u Evropi.

On je istakao da je pomoć od 100 evra za građane bila izuzetno važna, ne samo zbog javne potrošnje i održavanja nivoa privredne aktivnosti, već i u psihološkom smislu u vreme pandemije.

Mali je koristeći tabelu MMF-a ukazao da je deficit u različitim zemljama kao što su Grčka, Holandija, Rumunija, Italija, Poljska, Slovenija, Slovačka na sličnom nivou ili veći nego što je u Srbiji.

Podsetio je na razliku da je Srbija sama finansirala svoje mere, jer nije član EU, dok su te zemlje imale mogućnost za zajedničke nabavke.

„U Srbiji nije bilo scenarija da skidate starije sa respiratora zbog mlađih. Nabavili smo ogroman broj respiratora, zaliha lekova kako bi se odbranili od korone. Naša politika je bila usmerena da ne nedostaje ni lekova, ni respiratora, niti bilo šta drugo“, istakao je Mali na Odboru za finansije.

Odbacio je tvrdnje da će EPS dobiti 40 miliona evra, a na poziv da se budžet planira konzervativno, odgovorio da sredstva od privatizacije Komercijalne banke nisu u budžetu, navodeći da je to najbolji primer opreznosti.

Related posts

Trifunović nazvao Vučića Hitlerom

Zorana Stekovic

Ministar Vulin: Ne očekujem da budem u novoj Vladi

Katarina Popović

I Madagaskar povukao priznanje Kosova

Mica Milakov

Ostavite komentar

Ovaj sajt koristi kolačiće da bi vam pružio bolje korisničko iskustvo. Za detalje pogledajte uslove korišćenja. Prihvatam Više informacija