22. oktobra 2020.
Radio televizija Pančevo
Društvo Vesti

NBS: Ekonomski rezultat Srbije biće -1,0 odsto, a možda i bolji

Foto: Free images
Narodna banka Srbije je poboljšala centralnu projekciju realnog rasta BDP-a za 2020. godinu sa minus 1,5 na minus 1,0 posto, a ne isključuje mogućnost da ekonomski rezultat na kraju godine bude i bolji, uprkos često prenaglašenom pesimizmu međunarodnih finansijskih institucija.

Revidirajući prognozu rasta, NBS je uzela u obzir činjenicu da se srpska ekonomija već četvrti mesec zaredom oporavlja brže od inicijalnih očekivanja kao i činjenicu da je u pojedinim delovima privrede već dostignut pretkrizni nivo aktivnosti, navodi se u saopštenju centralne banke.

Kada je reč o rizicima, NBS procenjuje da su rizici projekcije za 2020. asimetrični naviše, odnosno vidi mogućnost da rezultat na kraju godine bude i bolji od minus 1,0 posto, i pored neizvesnosti i rizika koji dolaze iz međunarodnog okruženja.

Po pitanju ekonomskih izgleda za ovu i narednu godinu, NBS navodi da smo suočeni sa izraženim i vrlo često prenaglašenim pesimizmom pojedinih međunarodnih finansijskih institucija.

„Ako je to i bilo razumljivo u martu i aprilu, kada još uvek nije bilo adekvatnih ekonomskih pokazatelja i kada smo svi bili suočeni za izraženom neizvesnošću po pitanju toka pandemije i njenih posledica, utoliko to nije razumljivo danas, kada već imamo javno dostupne i međunarodno prihvaćene i uporedive makroekonomske i fiskalne podatke za više od pola godine“, ističe NBS .

Podseća da je Svetska banka u svojim najnovijim makroekonomskim projekcijama izašla sa procenom da će BDP Srbije ove godine biti realno smanjen za 3,0 posto, a Evropska banka za obnovu i razvoj, sa još negativnijom procenom da će Srbija zabeležiti realni pad BDP-a od 3,5 procenata u 2020.

„Iako je reč o relativno kompleksnom ekonomskom pokazatelju, jednostavnom računicom može se doći do zaključka da je reč o projekcijama čija je verovatnoća ostvarivanja veoma mala. Potrebno je samo uzeti u obzir ostvarenje u prvoj polovini godine i pogledati šta je potrebno da se dogodi u drugoj polovini godine, kako bi se takva projekcija za celu 2020. ostvarila“, navode iz centralne banke.

Prema zvaničnim i međunarodno uporedivim podacima Republičkog zavoda za statistiku, BDP Srbije je u prvoj polovini godine, kako se dodaje, smanjen u odnosu na prvu polovinu prethodne godine za 0,8 procenata, što spada u prva tri rezultata po pitanju ekonomske aktivnosti u Evropi.

„Srpska ekonomija je u prvom kvartalu zabeležila rast od 5,1 posto, dok je pad u drugom kvartalu, zahvaljujući pravovremenoj reakciji nosilaca ekonomske politike, ograničen na 6,4 odsto, što je višestruko manji pad u drugom kvartalu u odnosu na većinu ostalih evropskih zemalja“, predočava NBS.

Iz centralne banke naglašavaju da jednostavna aritmetička računica pokazuje da bi za pad BDP-a Srbije od 3,0 ili preko 3,0 procenta na nivou cele godine „bilo potrebno da međugodišnji pad BDP-a u drugoj polovini godine bude veći od 5,0 procenata, što bi praktično značilo isti ili sličan rezultat kao u drugom kvartalu, kada više od mesec dana značajan deo srpske ekonomije ili nije radio ili je radio smanjenim kapacitetom“.

Dalje dodaje se već na osnovu javno dostupnih julskih i avgustovskih podataka vidi da je tako nešto praktično nemoguće.

Industrijska proizvodnja i u julu i u avgustu beleži međugodišnji rast, što je slučaj i sa prometom u trgovini na malo i sa pokazateljima tržišta rada, dok je izvoz na putu normalizacije, navodi se u saopštenju.

Uzimajući u obzir julske i avgustovske podatke i vrlo konzervativne pretpostavke za ostatak godine, NBS u oovom trenutku procenjuje da će BDP u drugoj polovini godine biti niži na međugodišnjem nivou za 1,2 posto, uz veliku mogućnost da rezultat bude i bolji, imajući u vidu dinamiku građevinske aktivnosti, tempo oporavka industrije i stanje na tržištu rada.

Kada se posmatra tromesečna dinamika BDP-a, po isključenju sezonskih efekata, procenjujemo da će BDP Srbije u trećem kvartalu biti veći u odnosu na drugi kvartal za preko 6,0 procenata desezonirano, dok u četvrtom kvartalu treba očekivati dodatni oporavak ekonomije i rast od oko 3,0 posto desezonirano u odnosu na treći kvartal, kažu iz NBS.

Ovakva procena pokazuje da oporavak svakako nije završen i nije jednak u svim privrednim granama, ali da za sada u slučaju Srbije zaista ima oblik latiničnog slova V.

Kao ključne faktore na kojima temelji ove projekcije, NBS navodi da je Srbija donošenjem obimnog i sveobuhvatnog paketa monetarnih i fiskalnih mera uspela da spreči pad poslovnog i potrošačkog poverenja, da je očuvala radna mesta, proizvodne kapacitete, kao i punu cenovnu, ukupnu makroekonomsku i finansijsku stabilnost, u čijoj je osnovi stabilnost deviznog kursa, te da je i tokom pandemije imala solidan priliv stranih direktnih investicija.

Svojom monetarnom politikom, NBS će preduzimati sve mere u cilju očuvanja povoljnih uslova finansiranja privrede i građana i rasta njihovog raspoloživog dohotka, poručuje central;na banka uz zaključak da će to, uz postepeni oporavak eksterne tražnje, doprineti da Srbija naredne godine ostvari stopu rasta BDP-a od oko 6,0 posto.

Related posts

Samit EU – ZB, Srbiju predstavlja Vučić

Nikoleta Dragaš

Podsticaji za poljoprivrednike

Nikoleta Dragaš

Nastavlja se akcija preventivnih pregleda, dobar odziv na Tesli

Nikoleta Dragaš

Ostavite komentar

Ovaj sajt koristi kolačiće da bi vam pružio bolje korisničko iskustvo. Za detalje pogledajte uslove korišćenja. Prihvatam Više informacija